Предмет овога рада јесу именице мушкога рода на -а, и то пре свега њихова конгруенција у множини. Пажња је усмерена на питање да ли je у књижевном језику преовладала граматичка конгруенција и феминински конгруенцијски ...

Грађа за Речник САНУ прикупљана је више од 120 година, садржи преко 5.000 извора и око 300 збирки речи из народних говора. Забележена је, у највећој мери, на око 6.000.000 листића. Дигитализација грађе и њена организација ...

У раду се говори о улози и доприносу часописа Наш језик у проучавању и стандардизацији српског језика и његовању језичке културе. Ово је наш најста¬рији часопис који има ту мисију у српској култури. Покренуо га је академик ...

Рад представља покушај да се, уз додатну грађу из Речника САНУ, размотре варијанте фитонима налеп (налијеп, налип), који је синонимни народни назив за једну врсту биљке познате под називом „једић“. Анализира се порекло ...

У раду се са становишта језичке компетенције и србистичке лингвистке, у светлу системских језичких чињеница, разматра мотивисаност назива народно здравље у односу према јавно здравље и јавно здравство, који су по диктату ...

Based on the lexicographical material for the thesaurus Dictionary of Serbo- Croatian Literary and Vernacular Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts, the paper shows that the core of the stereotype MOTHER ...

прилогу се скреће пажња на распрострањену двојаку употре- бу топонима Пештер која се у новинском језику јавља као именица мушког и као именица женског рода. С обзиром на деклинацију ове именице у аутентичном говору ...

У раду се анализира лексика означена у РСАНУ квалификатором нар. (народски, народно), и то кад се овим квалификатором одређује народска употреба лексеме. Циљ је да се на основу анализе лексикографског поступка уочи чиме ...

Навршило се пола вијека од смрти академика Александра Белића, председника Српске академије наука и оснивача и првог управника Института за српски језик САНУ. У раду се говори о академику Белићу и његовој улози у постављању ...