The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation
Неодређени маркер jeden ʼједанʼ у кашупском језику и његова граматикализација
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
This article analyses the use of the indefinite marker jeden ‘one’ in
contemporary Kashubian, which has often been treated simply as an indefinite
article in previous studies. A synchronic description has been presented in the
first part of this paper, comparing the use of the indefinite marker in Kashubian
with that in Polish, Upper Sorbian and German. The second part deals with the
diachronic change in Kashubian in this respect. The main conclusion of this
paper is that Kashubian has never developed the indefinite article per se, while
its usage was far more frequent in the past, which could be explained by the
emergence of the German influence.
В данной статье рассматривается употребление в современном кашубском
языке неопределенного маркера jeden (один), который до сих пор часто считался
неопределенным артиклем (членом). В первой части статьи дается синхроническое описание неопределенного маркера в названном языке в сопоставлении с
польским, горнолужицким и немецким языками в свете так называемой теории
грамматикализации Б. Хейне. Во второй части анализируется изменение в его
употреблении с диахронической точки зрения. Основной вывод данной статьи
состоит в том, что, в отличие от горнолужицкого и немецкого языков, лексема
jeden в кашубском языке никогда не была и не является неопределенным артиклем как таковым, хотя частота ее употребления росла до середины 20-го века
по причине влияния немецкого языка на кашубский.
У овом чланку се анализира употреба неодређеног маркера jeden ‘један’
у савременом кашупском језику, који је у ранијим радовима био често третиран као неодређени члан. У првом делу овог чланка аутор даје синхронијски опис неодређеног маркера у кашупском језику, поредећи га са еквивалентима у
пољском, горњолужичком и немачком језику у духу теорије граматикализације
Бернда Хајнеа. У другом делу овог рада се разматрају промене у употреби неодређеног маркера у том језику. Главни закључак истраживања јесте да
неодређени маркер у кашупском језику никада није постао прави неодређени
члан, иако је фреквенција његове употребе била доста висока до средине 20.
века, што се објашњава утицајем немачког језика на кашупски.
Кључне речи:
Kashubian; Indefinite Marker; Language Contact; German; Upper Sorbian; Polish / кашубский язык; неопределенный артикль; лингвистический контакт; немецкий язык; верхнесорбский язык; польский язык / кашупски језик; неодређени члан; језички контакт; немачки језик; горњолужичкосрпски језик; пољски језикИзвор:
Јужнословенски филолог, 2021, 77, 1, 97-110Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- This article was originally written for a Festschrift dedicated to Prof. Ruselina Nitsolova, which was planned several years ago but has never materialised. It is also an expanded and revised version of a section in a book chapter of mine titled “Placing Kashubian on the Language Map of Europe” published in Slavic on the Language Map of Europe: Areal and Historical Dimension (De Gruyter, 2019). With regard to the writing system for Kashubian (except for the Slovincian dialect and examples (1)–(4)), I will henceforth in this article use the standardised one, typical of the contemporary literary standard.
TY - JOUR AU - Nomachi, Motoki Y. PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11966 AB - This article analyses the use of the indefinite marker jeden ‘one’ in contemporary Kashubian, which has often been treated simply as an indefinite article in previous studies. A synchronic description has been presented in the first part of this paper, comparing the use of the indefinite marker in Kashubian with that in Polish, Upper Sorbian and German. The second part deals with the diachronic change in Kashubian in this respect. The main conclusion of this paper is that Kashubian has never developed the indefinite article per se, while its usage was far more frequent in the past, which could be explained by the emergence of the German influence. AB - В данной статье рассматривается употребление в современном кашубском языке неопределенного маркера jeden (один), который до сих пор часто считался неопределенным артиклем (членом). В первой части статьи дается синхроническое описание неопределенного маркера в названном языке в сопоставлении с польским, горнолужицким и немецким языками в свете так называемой теории грамматикализации Б. Хейне. Во второй части анализируется изменение в его употреблении с диахронической точки зрения. Основной вывод данной статьи состоит в том, что, в отличие от горнолужицкого и немецкого языков, лексема jeden в кашубском языке никогда не была и не является неопределенным артиклем как таковым, хотя частота ее употребления росла до середины 20-го века по причине влияния немецкого языка на кашубский. AB - У овом чланку се анализира употреба неодређеног маркера jeden ‘један’ у савременом кашупском језику, који је у ранијим радовима био често третиран као неодређени члан. У првом делу овог чланка аутор даје синхронијски опис неодређеног маркера у кашупском језику, поредећи га са еквивалентима у пољском, горњолужичком и немачком језику у духу теорије граматикализације Бернда Хајнеа. У другом делу овог рада се разматрају промене у употреби неодређеног маркера у том језику. Главни закључак истраживања јесте да неодређени маркер у кашупском језику никада није постао прави неодређени члан, иако је фреквенција његове употребе била доста висока до средине 20. века, што се објашњава утицајем немачког језика на кашупски. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation T1 - Неодређени маркер jeden ʼједанʼ у кашупском језику и његова граматикализација T1 - Неопределенный маркер jeden (один) в кашубском языке и его грамматикализация SP - 97 EP - 110 VL - 77 IS - 1 DO - 10.2298/JFI2101097N UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11966 ER -
@article{ author = "Nomachi, Motoki Y.", year = "2021", abstract = "This article analyses the use of the indefinite marker jeden ‘one’ in contemporary Kashubian, which has often been treated simply as an indefinite article in previous studies. A synchronic description has been presented in the first part of this paper, comparing the use of the indefinite marker in Kashubian with that in Polish, Upper Sorbian and German. The second part deals with the diachronic change in Kashubian in this respect. The main conclusion of this paper is that Kashubian has never developed the indefinite article per se, while its usage was far more frequent in the past, which could be explained by the emergence of the German influence., В данной статье рассматривается употребление в современном кашубском языке неопределенного маркера jeden (один), который до сих пор часто считался неопределенным артиклем (членом). В первой части статьи дается синхроническое описание неопределенного маркера в названном языке в сопоставлении с польским, горнолужицким и немецким языками в свете так называемой теории грамматикализации Б. Хейне. Во второй части анализируется изменение в его употреблении с диахронической точки зрения. Основной вывод данной статьи состоит в том, что, в отличие от горнолужицкого и немецкого языков, лексема jeden в кашубском языке никогда не была и не является неопределенным артиклем как таковым, хотя частота ее употребления росла до середины 20-го века по причине влияния немецкого языка на кашубский., У овом чланку се анализира употреба неодређеног маркера jeden ‘један’ у савременом кашупском језику, који је у ранијим радовима био често третиран као неодређени члан. У првом делу овог чланка аутор даје синхронијски опис неодређеног маркера у кашупском језику, поредећи га са еквивалентима у пољском, горњолужичком и немачком језику у духу теорије граматикализације Бернда Хајнеа. У другом делу овог рада се разматрају промене у употреби неодређеног маркера у том језику. Главни закључак истраживања јесте да неодређени маркер у кашупском језику никада није постао прави неодређени члан, иако је фреквенција његове употребе била доста висока до средине 20. века, што се објашњава утицајем немачког језика на кашупски.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation, Неодређени маркер jeden ʼједанʼ у кашупском језику и његова граматикализација, Неопределенный маркер jeden (один) в кашубском языке и его грамматикализация", pages = "97-110", volume = "77", number = "1", doi = "10.2298/JFI2101097N", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11966" }
Nomachi, M. Y.. (2021). The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 97-110. https://doi.org/10.2298/JFI2101097N https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11966
Nomachi MY. The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):97-110. doi:10.2298/JFI2101097N https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11966 .
Nomachi, Motoki Y., "The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):97-110, https://doi.org/10.2298/JFI2101097N ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11966 .