Приказ основних података о документу

Происхождение слова мазија ‘сталь’

dc.creatorЛома, Александар Б.
dc.date.accessioned2021-11-01T11:15:42Z
dc.date.available2021-11-01T11:15:42Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.issn0350–185X
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/11958
dc.description.abstractРазматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а 1347. и у једној грчкој повељи цара Душана.sr
dc.description.abstractThe word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia. The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question.sr
dc.description.abstractСлово мазија распространено в западной части штокавского диалектного ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте, изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок), но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада — отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за српски језик САНУsr
dc.publisherБеоград : Српска академија наука и уметностиsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceЈужнословенски филологsr
dc.subjectсрпски језик; металуршки термини; грецизмиsr
dc.subjectSerbian Language; Metallurgical Terms; Graecismssr
dc.subjectсербский язык; металлургические термины; грецизмыsr
dc.titleПорекло речи мазија ʼчеликʼsr
dc.titleПроисхождение слова мазија ‘сталь’sr
dc.titleThe Origin of the Word Mazija [Steel]sr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dc.rights.holderИнститут за српски језик САНУsr
dc.citation.spage9
dc.citation.epage27
dc.citation.volume77
dc.citation.issue1
dc.identifier.doi10.2298/JFI2101009L
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttps://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/47615/loma.mazija.2021.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу