Show simple item record

Verbs of emotion in contemporary Serbian language (a semantic and word-formation approach)

dc.contributorРасулић, Катарина
dc.contributorРистић, Стана
dc.contributorШтрбац, Гордана
dc.contributor
dc.contributor.advisorДрагићевић, Рајна
dc.creatorМиленковић, Ана
dc.date.accessioned2017-10-20T09:24:52Z
dc.date.available2017-10-20T09:24:52Z
dc.date.issued2017
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/1193
dc.description.abstractУ савременом српском језику осећања или емоције могу се означити именицама (љубав), придевима (вољен) и глаголима (волети). Различите врсте речи означавају различите аспекте истог појмовног домена. Предмет нашег истраживања јесу емоционални глаголи − посебан део емоционалне лексике савременог српског језика којим се означавају емоције, емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Емоционалним глаголима осликава се однос између онога који нешто осећа и онога што дато осећање у њему изазива. Дати однос постаје сложенији ако се у обзир узму и елементи као што су: каузалност, интенција, емоционална експресија, мимика, гестикулација и сл. Сам догађај исказан глаголом могуће је анализирати из различитих перспектива, са фокусом на различите аспекте и елементе глаголске радње. Нашу језичку грађу чини 814 глаголских јединица преузетих из Речника српскохрватског књижевног и народног језика (РСАНУ) и Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске (РМС). Основни циљеви нашег истраживања могу се сагледати из два угла − теоријског и практично-лексикографског. У теоријске циљеве убрајамо: дефинисање лексичко-семантичке класе глагола са архисемом − емоција, анализу њихове аргументске структуре са фокусом на семантичке улоге доживљавача и изазивача емоције, издвајање посебне семантичке групе глагола којима се означава емоционална експресија, лингвистичко тумачење односа који постоји између значења базичних емоција и лексичког значења емоционалног глагола, однос између примарног значења глагола који не означава емоцију и концептуалних механизама који стоје у основи развоја секундарних емоцоналних значења, опис њихових творбено-семантичких особености и дефинисање значења прототипичног емоционалног глагола. Практично-лексикографски циљеви у вези су са метаанализом лексикографских дефиниција емоционалног глагола у РСАНУ и конструкцијом општих дефиниција које би омогућиле њихову системску обраду. Сви појединачни циљеви део су једног, свеобухватног циља нашег истраживања који подразумева општу класификацију емоционалних глагола (засноване на критеријумима доживљавача емоције и емоционалног квалитета примарних емоција − радости, туге, страха и љутње), која би чинила основу израде Речника емоционалне лексике српског језика. Методологију истраживања обликовала је и усмеравала сама језичка грађа, а обухватила је, пре свега, теоријску анализу обимне психолошке, лингвистичке и психолингвистичке литературе, методу дескриптивне семантике, творбено-семантичку анализу, основну статистичку анализу, концептуализацију емоција и метаанализу лексикографских дефиниција. У складу са постављеним циљевима, резултати нашег истраживања показали су следеће: (1) критеријско (дистинктивно) обележје помоћу којег дефинишемо основне типове емоционалних глагола јесте семантичка улога доживљавача (чији носиоци могу бити субјекат или објекат емоционалног предиката); (2) по датом критеријуму сви емоционални глаголи могу се поделити на два основна типа: емоционално-пасивне и емоционално-активне; (3) емоционално-пасивни глаголи означавају унутрашње емоционално стање субјекта, док се емоционално-активним глаголима означава узрочно-последичан процес изазивања емоције у другоме (улогу каузатора има субјекат, улогу доживљавача објекат); (4) емоционално-активни глаголи могу бити интенционални и неинтенционални; (5) посебну групу емоционалних глагола чине емоционално-експресивни глаголи (означавају конкретну телесну, вербалну, фацијалну или физиолошку манифестацију емоције); (6) емоционални глаголи могу се класификовати и према квалитету једне од четири примарне емоције (радости, туге, страха или љутње) које се могу препознати у основи њихових значења; (7) прототипичан емоционални глагол је емоционално-пасиван глагол; (8) емоционално-пасивни глаголи подлежу специфичним емоционалним трансформацијама помоћу којих творе емоционално-активне парњаке; (9) емоционални глаголи имају просте, предвидиве полисемантичке структуре; (10) примарно неемоционални глаголи творе секундарна емоционална значења механизмима појмовних метафора и метонимија; (11) све емоционалне глаголе могуће је описати на основу три метадефиниције: емоционално-пасиван глагол (осетити / осећати емоцију), емоционално-активан глагол (изазвати / изазивати емоцију) и емоционално-експресиван глагол (испољити / испољавати емоцију). Сви увиди до којих смо дошли и резултати које смо представили засновани су на интердисциплинарном приступу и међудејству двеју наука − психологије и лингвистике. Верујемо да је то једини прави начин да се разуме и опише језичка реализација елемената који припадају апстрактном домену људских емоција.sr
dc.description.abstractIn contemporary Serbian language we use three different word classes to express various aspects of the same conceptual domain of human emotions. Nouns are used for naming the type of emotion (ljubav), adjectives describe the characteristics of a person dealing with the emotion (voljen) and verbs define different aspects of the emotional situation as a whole (voleti). The aim of our study is to analyze the meaning of emotion verbs, which are part of the emotion-lexicon of contemporary Serbian language. Emotion verbs denote emotions, emotional processes, emotional behavior and various emotional situations. They define the relationship between the one who feels and the thing which triggers the feelings inside. This relationship can be seen as more complex when we think about elements such as: causation, intentionality, emotional behavior, mimicry, gesticulation etc. This means that the same emotional event can be analyzed by focusing on different aspects and elements of the verbs meaning. In this study we investigated 814 lexical units extracted from the SASA Dictionary (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika) and the Matica srpska six-volume dictionary (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika). The objectives of our study can be classified as − theoretical and lexicographical. The theoretical objectives include: defining the lexico-semantic class of emotion verbs, the investigation of their argument structure (focusing on the semantic roles of the experiencer and the causative-stimulus), defining a special class of emotion verbs which denote specific emotional behavior, a linguistic representation of the meaning of primary emotions and the lexical meaning of the emotion verb, the description of the conceptual mechanisms which allow the derivation of secondary emotional meanings of non-emotional verbs, the description of their word-formation and semantic characteristics and defining the meaning of the prototypical emotion verb. The lexicographical objectives are based on the meta-analysis of the verbs’ lexicographic definitions and dictionary entries in the SASA dictionary, and the construction of general definitions which would enable their systematic interpretation. All of these aims are part of our universal objective which is the presentation of a general classification of emotion verbs and the construction of The dictionary of emotion words in the Serbian language. The research methodology was shaped by the nature of our language corpora, and was based on the theoretical analysis of a wide range of psychological, linguistic and psycholinguistic literature, descriptive semantics, word-formation analysis, basic statistical analysis, the conceptualization of emotions and the meta-analysis of lexicographic word definitions. In accordance with the given objectives, the main results of our research include the following: (1) the basic property for distinguishing the main types of emotion verbs is the semantic role of the experiencer; (2) there are two main types of emotion verbs: emotionally-passive and emotionally-active verbs; (3) emotionally-passive verbs denote the internal emotions of the subject (subject-experiencer verbs), while emotionally-active verbs denote the process of emotional causation (object-experiencer verbs); (4) emotionally-active verbs can be intentional or non-intentional; (5) emotionally-expressive verbs form a separate verb class (denoting the concrete bodily, verbal, facial and physiological behavior); (6) emotion verbs can be classified according to the emotional quality of one of the four primary emotions (joy, sadness, anger and fear); (7) the prototypical emotion verb is the emotionally-passive verb; (8) emotionally-passive verbs can transform into emotionally-active verbs by the means of special emotional transformations; (9) emotion verbs have simple polysemantic structures; (10) verbs with non-emotional primary meanings can give secondary emotional meanings through the mechanisms of conceptual metaphors and metonymies; (11) all emotion verbs can be described using three meta-definitions: an emotionally-passive verb (to feel an emotion), an emotionally-active verb (to cause an emotion) and an emotionally-expressive verb (to manifest an emotion). All of the results, insights and interpretations that we have made are based on an interdisciplinary approach and the interaction between psychology and linguistics. We believe this is the only way to understand the linguistic representation of the individual elements of the abstract domain of human emotions.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Универзитет у Београду, Филолошки факултетsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectемоцијеsr
dc.subjectпримарне емоцијеsr
dc.subjectемоционални глаголиsr
dc.subjectемоционална семантикаsr
dc.subjectсемантичке улогеsr
dc.subjectузрочно-последичне емоционалне трансформацијеsr
dc.subjectлексикографска дефиницијаsr
dc.subjectemotionssr
dc.subjectbasic emotionssr
dc.subjectverbs of emotionsr
dc.subjectemotional semanticssr
dc.subjectsemantic rolessr
dc.subjectcausative verb transformationssr
dc.subjectlexicographic definitionsr
dc.titleСемантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језикуsr
dc.titleVerbs of emotion in contemporary Serbian language (a semantic and word-formation approach)sr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractDragićević, Rajna; Milenković, Ana; Semantička i tvorbena analiza glagola kojima se označavaju osećanja u savremenom srpskom jeziku;
dc.rights.holderАна Миленковићsr
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1193/DOKTORAT A.M..pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record