Семантичке улоге доживљавача и изазивача емоције у значењској структури емоционалних глагола у српском језику

Abstract

У раду се из перспективе теорије семантичких улога анализира група глагола којима се у српском језику означавају психолошка стања, расположења и осећања (тзв. емоционални глаголи). Садржај емоционалних глагола посматран је кроз призму емоционалне ситуације која подразумева узрочно-последичан однос између онога који нешто осећа и онога што дато осећање у њему изазива. У зависности од тога да ли се семантичка улога доживљавача емоције додељује субјекту или објекту, емоционалне глаголе сматраћемо статичним (субјекат је доживљавач) и узрочним (објекат је доживљавач). Питамо се који се статични емоционални глаголи могу трансформисати у узрочне, и који граматички механизми омогућавају такве промене.

The aim of this study is to analyze the meaning of a group of verbs denoting psychological states, moods and feelings (i.e. emotional verbs) in the Serbian language. We will consider the meanings of emotional verbs to be part of a wider emotional situation in which the relationship between the subject and object is causally-consequential. Depending on whether the semantic role of the experiencer is attributed to the subject or the object of the emotional verb, we will divide verbs into two classes: stative (subject-experiencer) and causative (object-experiencer) verbs. We will then try to determine which stative emotional verbs are able to transform into causative emotional verbs, and which grammatical mechanisms allow these changes.