Падежни односи vs. семантичке улоге

Abstract

The author understands the “case” as a semantically motivated syntactic relation between the predicate and its implied argument. The semantic motivation of the relation means that the semantic role of the respective argument is coded in the semantic structure of the controlling predicate. Traditional adverbal cases such as Nominative, Dative, Accusative, Instrumental, Locative imply primarily arguments functioning as agent (N), addressee/beneficient (D), object (A), accompanying factor (I), location (L) - the above labels should be understood as generalized semantic roles. The set of concrete roles is open and it is impossible and unnecessary to compile a universal inventory of semantic roles.

Ауторка схвата „падеж“ као семантички мотивисан синтаксички однос између предиката и његовог имплицитног аргумента. Семантичка мотивација овог односа значи да је семантичка улога дотичног аргумента кодирана у семантичкој структури управног предиката. Традиционални адвербални падежи као што су номинатив, датив, акузатив, инструментал и локатив првенствено имплицирају аргументе који функционишу као агенс (Н), адресат / бенефицијенс (Д), објекат (А), пратећи чинилац (И), локација (Л) – горенаведене ознаке треба схватити као уопштене семантичке улоге. Скуп конкретних улога је отворен и немогуће је и непотребно сакупити општи списак семантичких улога.