Родне неједнакости на тржишту рада у Србији : стање и политике

Abstract

Родне неједнакости у сфери рада су једна од темељних форми родних неједнакости преко којих се манифестују али и репродукују родни режими одликовани изразитим неједнакостима на различитим нивоима стварности. Ове неједнакости манифестују се кроз низ аспеката, од неједнаког учешћа жена и мушкараца на тржишту рада и родног јаза у запослености, преко родне сегрегације у занимањима и секторима економије, нижих шанси жена да заузму руководеће положаје, родног јаза у зарадама, али и неједнаким оптерећењем и вредновањем неплаћеног рада који водеће економске политике не препознају нити вреднују као рад који производи вредност. Родне неједнакости последица су сложених структурних (неједнака дистрибуција моћи одликована у патријархалним структурама) и културних чинилаца (распрострањеност патријархалних норми и вредности). Политике у Србији препознају значај отклањања неједнакости на тржишту рада и унапређивања економске партиципације жена, али су недовољно делотворне на шта указују ретке евалуације политика и мера.

Gender inequalities in the field of work are one of the fundamental forms of gender inequality through which gender regimes are manifested and reproduced, characterized by marked inequalities at different levels of reality. These inequalities are manifested through a number of aspects, from unequal participation of women and men in the labor market and gender gap in employment, through gender seg regation in occupations and sectors of the economy, lower chances for women to occupy leadership positions, gender gap in earnings, but also unequal burden and valuation of unpaid work that is not recognized or valued by leading economic policies as value producing work. Gender inequalities are the result of complex structural (unequal distribution of power characterized by patriarchal structures) and cultural factors (prevalence of patriarchal norms and values). Policies in Serbia recognize the importance of eliminating labor market gender inequalities and enhancing women’s economic participation, but they are not sufficiently effective as indicated by the rare evaluations of policies and measures.