О уништеном писаном наслеђу на Косову и Метохији (на примеру сачуваног дела једне породичне архиве)

Abstract

В работе анализируется случайно сохраненная и до наших дней дошедшая часть семейного архива одной из старейших приштинских семей Хаджи Миличей. Выявляется, что, помимо исторических, социологических, этнографических и пр. данных, в личных документах данного архива хранятся и важные факты касающиеся языковой истории и языковых изменений в плане ономастики, грамматики, переводческой практики, языковой политики, коммуникативной культуры и т. д. Делается вывод, что, если в одной семье хранилось такое языковое богатство, нетрудно предположить сколько богатства хранилось в семейных архивах сотни тысяч сербов, которые албанские узурпаторы сербских домов в течение всего 1999-го года колясками отвозили в свалку.

У раду се, на примеру случајно сачуваног дела архиве једне од најстаријих приштинских породица, скреће пажња на обим и врсту уништеног српског језичког наслеђа заједно са хиљадама сличних архива несталих на Косову и Метохији током последње две деценије. Показује се да, иако у функционалностилском погледу ограничена, сачувана документарна грађа представља занимљив извор података како о функционисању српског језика поткрај османске владавине и у првим деценијама по слобођењу тако и о неким специфичностима на плану ономастике, граматике, комуникативне културе, преводилачке праксе, службене и приватне употребе писма.