Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије
Contribution of science and profession in the use of renewable energy sources
Апстракт
Србија поседује широку мрежу научних и образов-
них институција које се баве уна пре ђењем пољопривредне производње, села,
прехрамбених технологија, развојем биотехнологије за одрживе непрехрам-
бене производе и процесе (индустријске намене) и заштиту животне среди-
не (очување и унапређење екосистема). Остварени су значајни ре зултати на
свим пољима активности у претходних 5–6 деценија. Посебно треба истаћи:
стварање преко 2.000 култивара гајених биљака, нових раса у сточарству, но-
вих те хно логија производње, проучавању земљишта, заштити биља, здрављу
и заштити до ма ћих и дивљих животиња, обновљивом коришћењу природ-
них ресурса и очувању жи во тне средине, као и реализацији већег броја тех-
нологија за финалне производе. У пре тхо дне две деценије долази до стагна-
ције и благог пада у научним истраживањима из об јективних и субјективних
разлога. Ради убрзаног научног и технолошког развоја Р. Ср бије треба извр-
шити структуралне промене научног и образовног процеса,... реорганиза цију
научних институција и обнову научног кадра.
Укрaткo, суштинa рaзвoja и примeнe клaсичних и нoвих тeхнoлoгиja
сaстojи сe у штo бoљoj сaрaдњи чoвeкa и прирoдe, oднoснo рaциoнaлниjeм кo-
ри шћe њу прирoдних рeсурсa и прилaгoђaвaњу истих чoвeкoвим пoтрeбaмa.
Рaзвиjeни свeт je ушao у друштвo и eкoнoмиjу зaснoвaну нa знaњу. И ми
мoрaмo рaзмишљaти у тoм прa вцу. Прoизвoдњa хрaнe je бизнис нa глoбaл-
нoм (свeтскoм) нивoу. Пoвeћaњe укупнoг при хoдa, прoфитa и дoдaтe врeд-
ности мoрajу пoстaти oснoвни мoтив приврeђивaњa при врe дних субjeкaтa.
Знaчajну улoгу у тим прoцeсимa имajу сoциo и aгрoeкoнoмскa нaукa и стру кa.
To дoпринoси пoвeћaњу друштвeног прoизвoдa и зeмљe у цeлини. Неспоран
је допринос науке и струке развоју села и пољопривреде Србије у протеклих
педесет година. Међутим, с обзором на све динамичније процесе у светској
економији и у техничко-технолошкој и друштвено-економској сфери током
21. века нео пхо дно је интензивније коришћење обновљивих извора енергије.
Contribution of science and professional to rural and argricultural
development is very important in the last fi ft y years. However, according to
more dinamical processes in world economy and technical-technological and
social-economic area during the 21st century, it is necessary more intensive
utilization of renewable resources. Serbia has a broad network of scientifi c and
educational institutions working on rural deve lo pment, the advancement of
agricultural production and food manufacturing technologies, the development
of biotechnologies for sustainable non-food products and processes (in dustrial
uses), and environmental protection (conservation and advancement of
ecosystems). Signifi cant results have been achieved in all these fi elds over the
last fi ve to sixdecades. Of pa rticular importance among these is the development
of over 2,000 cultivars of cultivated plants, new breeds of livestock, and new
production technologies as well as the advancements that have... been made in the
fi elds of soil science, plant protection, health and protection of domestic and wild
animals, sustainable use of natural resources, environmental protection, and the
implementation of a number of technologies for obtaining fi nal products. Th e
last two decades in Serbia have been marked by stagnation and slight decline in
scientifi c research that can be attributed to both objective and subjective reasons.
Кључне речи:
наука / струка / образовање / резултати / пољопривреда / села / агроекономијаИзвор:
Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије, 2019, 13-33Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 179. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 14
Колекције
TY - CONF AU - Шкорић, Драган M. AU - Томић, Данило В. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10097 AB - Србија поседује широку мрежу научних и образов- них институција које се баве уна пре ђењем пољопривредне производње, села, прехрамбених технологија, развојем биотехнологије за одрживе непрехрам- бене производе и процесе (индустријске намене) и заштиту животне среди- не (очување и унапређење екосистема). Остварени су значајни ре зултати на свим пољима активности у претходних 5–6 деценија. Посебно треба истаћи: стварање преко 2.000 култивара гајених биљака, нових раса у сточарству, но- вих те хно логија производње, проучавању земљишта, заштити биља, здрављу и заштити до ма ћих и дивљих животиња, обновљивом коришћењу природ- них ресурса и очувању жи во тне средине, као и реализацији већег броја тех- нологија за финалне производе. У пре тхо дне две деценије долази до стагна- ције и благог пада у научним истраживањима из об јективних и субјективних разлога. Ради убрзаног научног и технолошког развоја Р. Ср бије треба извр- шити структуралне промене научног и образовног процеса, реорганиза цију научних институција и обнову научног кадра. Укрaткo, суштинa рaзвoja и примeнe клaсичних и нoвих тeхнoлoгиja сaстojи сe у штo бoљoj сaрaдњи чoвeкa и прирoдe, oднoснo рaциoнaлниjeм кo- ри шћe њу прирoдних рeсурсa и прилaгoђaвaњу истих чoвeкoвим пoтрeбaмa. Рaзвиjeни свeт je ушao у друштвo и eкoнoмиjу зaснoвaну нa знaњу. И ми мoрaмo рaзмишљaти у тoм прa вцу. Прoизвoдњa хрaнe je бизнис нa глoбaл- нoм (свeтскoм) нивoу. Пoвeћaњe укупнoг при хoдa, прoфитa и дoдaтe врeд- ности мoрajу пoстaти oснoвни мoтив приврeђивaњa при врe дних субjeкaтa. Знaчajну улoгу у тим прoцeсимa имajу сoциo и aгрoeкoнoмскa нaукa и стру кa. To дoпринoси пoвeћaњу друштвeног прoизвoдa и зeмљe у цeлини. Неспоран је допринос науке и струке развоју села и пољопривреде Србије у протеклих педесет година. Међутим, с обзором на све динамичније процесе у светској економији и у техничко-технолошкој и друштвено-економској сфери током 21. века нео пхо дно је интензивније коришћење обновљивих извора енергије. AB - Contribution of science and professional to rural and argricultural development is very important in the last fi ft y years. However, according to more dinamical processes in world economy and technical-technological and social-economic area during the 21st century, it is necessary more intensive utilization of renewable resources. Serbia has a broad network of scientifi c and educational institutions working on rural deve lo pment, the advancement of agricultural production and food manufacturing technologies, the development of biotechnologies for sustainable non-food products and processes (in dustrial uses), and environmental protection (conservation and advancement of ecosystems). Signifi cant results have been achieved in all these fi elds over the last fi ve to sixdecades. Of pa rticular importance among these is the development of over 2,000 cultivars of cultivated plants, new breeds of livestock, and new production technologies as well as the advancements that have been made in the fi elds of soil science, plant protection, health and protection of domestic and wild animals, sustainable use of natural resources, environmental protection, and the implementation of a number of technologies for obtaining fi nal products. Th e last two decades in Serbia have been marked by stagnation and slight decline in scientifi c research that can be attributed to both objective and subjective reasons. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије T1 - Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије T1 - Contribution of science and profession in the use of renewable energy sources SP - 13 EP - 33 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097 ER -
@conference{ author = "Шкорић, Драган M. and Томић, Данило В.", year = "2019", abstract = "Србија поседује широку мрежу научних и образов- них институција које се баве уна пре ђењем пољопривредне производње, села, прехрамбених технологија, развојем биотехнологије за одрживе непрехрам- бене производе и процесе (индустријске намене) и заштиту животне среди- не (очување и унапређење екосистема). Остварени су значајни ре зултати на свим пољима активности у претходних 5–6 деценија. Посебно треба истаћи: стварање преко 2.000 култивара гајених биљака, нових раса у сточарству, но- вих те хно логија производње, проучавању земљишта, заштити биља, здрављу и заштити до ма ћих и дивљих животиња, обновљивом коришћењу природ- них ресурса и очувању жи во тне средине, као и реализацији већег броја тех- нологија за финалне производе. У пре тхо дне две деценије долази до стагна- ције и благог пада у научним истраживањима из об јективних и субјективних разлога. Ради убрзаног научног и технолошког развоја Р. Ср бије треба извр- шити структуралне промене научног и образовног процеса, реорганиза цију научних институција и обнову научног кадра. Укрaткo, суштинa рaзвoja и примeнe клaсичних и нoвих тeхнoлoгиja сaстojи сe у штo бoљoj сaрaдњи чoвeкa и прирoдe, oднoснo рaциoнaлниjeм кo- ри шћe њу прирoдних рeсурсa и прилaгoђaвaњу истих чoвeкoвим пoтрeбaмa. Рaзвиjeни свeт je ушao у друштвo и eкoнoмиjу зaснoвaну нa знaњу. И ми мoрaмo рaзмишљaти у тoм прa вцу. Прoизвoдњa хрaнe je бизнис нa глoбaл- нoм (свeтскoм) нивoу. Пoвeћaњe укупнoг при хoдa, прoфитa и дoдaтe врeд- ности мoрajу пoстaти oснoвни мoтив приврeђивaњa при врe дних субjeкaтa. Знaчajну улoгу у тим прoцeсимa имajу сoциo и aгрoeкoнoмскa нaукa и стру кa. To дoпринoси пoвeћaњу друштвeног прoизвoдa и зeмљe у цeлини. Неспоран је допринос науке и струке развоју села и пољопривреде Србије у протеклих педесет година. Међутим, с обзором на све динамичније процесе у светској економији и у техничко-технолошкој и друштвено-економској сфери током 21. века нео пхо дно је интензивније коришћење обновљивих извора енергије., Contribution of science and professional to rural and argricultural development is very important in the last fi ft y years. However, according to more dinamical processes in world economy and technical-technological and social-economic area during the 21st century, it is necessary more intensive utilization of renewable resources. Serbia has a broad network of scientifi c and educational institutions working on rural deve lo pment, the advancement of agricultural production and food manufacturing technologies, the development of biotechnologies for sustainable non-food products and processes (in dustrial uses), and environmental protection (conservation and advancement of ecosystems). Signifi cant results have been achieved in all these fi elds over the last fi ve to sixdecades. Of pa rticular importance among these is the development of over 2,000 cultivars of cultivated plants, new breeds of livestock, and new production technologies as well as the advancements that have been made in the fi elds of soil science, plant protection, health and protection of domestic and wild animals, sustainable use of natural resources, environmental protection, and the implementation of a number of technologies for obtaining fi nal products. Th e last two decades in Serbia have been marked by stagnation and slight decline in scientifi c research that can be attributed to both objective and subjective reasons.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије", title = "Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије, Contribution of science and profession in the use of renewable energy sources", pages = "13-33", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097" }
Шкорић, Д. M.,& Томић, Д. В.. (2019). Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије Београд : Српска академија наука и уметности., 13-33. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097
Шкорић ДM, Томић ДВ. Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:13-33. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097 .
Шкорић, Драган M., Томић, Данило В., "Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):13-33, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097 .