SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS S C I E N T I F I C M E E T I N G S Book CLXIX DEPARTMENT OF CHEMICAL AND BIOLOGICAL SCIENCES Book 11 ETNO VILLAGES AND RURAL AMBIENT UNITS IN REPUBLIC OF SERBIA AND REPUBLIC OF SRPSKA PROCEEDINGS OF THE SCIENTIFIC MEETING April 11th, 2017 E d i t o r Academician DRAGAN ŠKORIć B E L G R A D E 2 0 1 8 СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСTИ Н А У Ч Н И С К У П О В И Књига CLXIX ОДЕЉЕЊЕ ХЕМИЈСКИХ И БИОЛОШКИХ НАУКА Књига 11 ЕТНО-СЕЛА И СЕОСКЕ АМБИЈЕНТАЛНЕ ЦЕЛИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ СКУПА ОДРЖАНОГ 11. aприла 2017. године Ур е д н и к академик ДРАГАН ШКОРИЋ Б Е О Г Р А Д 2 0 1 8 ТУРИСТИЧКО АКТИВИРАЊЕ ЗАШТИЋЕНЕ АМБИЈЕНТАЛНЕ ЦЕЛИНЕ: НЕГОТИНСКЕ ПИВНИЦЕ НАДА И. ВИДИЋ*15 С а ж е т а к. – Вински подруми – пивнице, саграђени недалеко од града Неготина (Србија), изнад села, по којима носе називе: Рајачке (232 подрума), Рогљевачке (око 152 подрума), Штубичке (40 подрума) и Смедовачке пивнице (30 подрума, тaбела 1), јединствена су просторно амбијентална целина и налазе се на Прелиминарној листи светске културне баштине УНЕСКО (2010). Истра- жили смо: активности на туристификацији Неготинских пивница; и колико су и како, у ове процесе укључени: локални ауторитети, локалне институције, локални људски капацитети. У закључцима смо изнели запажања, о могућим границама, на којима туризам може да угрози њихов културни идентитет. При- менили смо методе истраживања: аналитичку, теренска истраживања, интервју анкете, синтетичке. Кључне речи: Неготинске пивнице, подруми, амбијентална целина, ту- ристификација УВОД Вински подруми – пивнице, саграђени недалеко од града Неготина (Србија), изнад села, по којима носе називе: Рајачке (232 подрума), Рогље- вачке (око 152 подрума), Штубичке (40 подрума) и Смедовске пивнице (30 подрума, табела 1) јединствена су просторно амбијентална целина у свету, према нашим сазнањима. Због изузетних културно амбијенталних вредности, ови вински подруми налазе се на Прелиминарној листи светске културне баштине Унеско, као заштићене просторне амбијенталне целине (UNESCO Tentative List, Negotinske Pivnice (15/04/2010), www. whe.unesco.org). У фокусу рада су: истраживање процеса туристификације, са аспе- кта Модела туристификације – МТ (Видић, 2011: 309, www.dgt.uns.ac.rs/ * Академијски Одбор за село САНУ, Београд, alma.mons@hotmail.rs 102 ctth/, page:301–312) и Модела Рурални туристички стубови – МРТС (Ви- дић, 2013: 512, www.dgt.uns.ac.rs/ctth, page: 510–530); и предлози – виђење – формулисање: Дестинацијског туристичког менаџмента – ДТМ, заш- тићеног комлекса Неготинске пивнице. Да подсетимо, туристификација је процес трансформације потен- цијалних туристичких вредности у туристичке атракције (Видић, 2011:308). У овом комплексном процесу, основна компонента поменутог Модела ту- ристификације је потенцијална туристичка вредност – мотив путовања, као научни производ, а фактори трансформације су интеракција: политике – на свим нивоима; људског капитала, посебно локалне заједнице; финансија. Основне компоненте Модела Рурални туристички стубови – МРТС, су: знање, као темељ туристичког производа; интелектуални капитал локалне заједнице; партнерства; одрживи развој; примена ИТ технологија у процесу туристификације (Видић, 2013: 512). На компонентама поменутих модела, сачињен је Анкетни упитник, који је достављен: Туристичкој организацији Општине Неготин (20. јула 2016, путем е-mail-a) и сарадницима у месним заједницама у селима Неготинских пивница (путем е-mail-a, јула, 2016), са молбом да их проследе власницима винских подрума. Анкетни упитник садржи 9 поглавља, са конкретним питањима (табела 2). ИСТРАЖИВАЊЕ Неготинске пивнице: Рајачке, Рогљевачке, Смедовске и Штубичке, налазе се у Неготинској Крајини, у општини Неготин (37056 становни- ка, Борски округ, табела 1, мапа 1), на североистоку Српско-балканске макроцелине (Просторни план Републике Србије 2014–2020. година). То је пограничан предео, лоциран у доњем току реке Тимок, на тромеђи: Републике Србије, НР Бугарске и СР Румуније (мапа 1). Пивнице носе називе по називу села, у чијем се атару налазе, како је написано. Неготинске пивнице имају изванредан туристичко-географски по- ложај: у непосредној су близини реке Дунав, паневропског Коридора 7 и Националног парка „Ђердап“; на атрактивним туристичким рутама: Пут Римских царева (Мастер план културно-историјске руте – Пут Римских царева, (2007), www.mtt.gov.rs) и винској рути. Неготинске пивнице припа- дају туристичкој дестинацији „Доње Подунавље“ (Мастер план туристич- ке дестинације „Доње Подунавље“ (2007), www.mtt.gov.rs ). Према про- сторном плану општине Неготин – ППОН („Сл. лист општине Неготин“ 16/2011), општина Неготин је „ ... сврстана у Крајински туристички рејон. Рејон представља источни део Централне туристичке зоне и туристичке регије Ђердап“ (ППОН, страна: 14). Нада И. Видић 103 Према географским одликама Неготинске Крајине, могуће је из- двојити следеће типове предела: 1) Алувијална раван са приречним шума- ма и ораницама; 2) Побрђе и брежуљкасто земљиште, виногорја; 3) Брдски предео под ораницама, пашњацима и шумом (Ђукановић и сарадници, 2015 : 26). Неготинске пивнице налазе се у пределу: побрђа и брежуљкастог земљишта, са надморском висином од 100 м до 270 м и припадају типу „традиционалног (историјског), виноградарског културног предела, са благо заталасаним узвишењима, испресецаним вододеринама, бујичним потоцима“ (Ђукановић и сарадници, 2015:35). У општини Неготин, од укупног броја газдинстава, 45,94% су ви- ноградарска, а у поменутим селима 8,61% (табела 1). Неготинска општина, са 38 села, изразито је погранично подручје, са демографским одликама, карактеристичним за сеоска насеља у нашој земљи: природна депопула- ција; демографско старење: индекс старења у селима: 2,75%, а у Неготи- ну: 0,65%, (Радовановић, Гиговић, 2010: 122, табела 7); дезаграризација: у селима удео пољопривредног становништва у укупном сеоском је 24,4%, а у граду 1,6% (Живковић, Јовановић, 2010). Неки истраживачи, излаз виде у трансформацији овог региона у „трансгранични тип региона“ (Радовановић, Гиговић, 2010: 126). Овоме додајемо, да постоје реални ресурси, за функционалну трансформацију, овог региона у атрактивну туристичку интеррегионалну дестинацију. НЕГОТИНСКЕ ПИВНИЦЕ Од римског периода до данас, виноградарство је било значајна де- латност у Неготинској Крајини. Томе погодују стабилни, а повољни при- родни услови: педолошки, климатолошки (највећи број сунчаних дана током године, у земљи: 2.353,0 часова – Неготин (Зајечар: 1.796,0 часова; Београд: 2.351,5 часова); Метеоролошки годишњак 1, 2015), геоморфо- лошки – повољна експозиција предела, на којима се гаји винова лоза; хи- дролошки – довољна количина влаге, позитиван утицај реке Дунав. Такве услове, вредни домаћини претварали су у профитабилну виноградарску производњу, особито у 18. и 19. веку и извозили вино у Француску (земљу вина) и друге европске земље. У тој златној винској ери ових предела, до- маћини из села: Рајац, Рогљево, Штубик, Смедовац (мапа 1), саградили су мале винске куће, са подрумима-пивницама, изван насеља, које носе назив по селима: Рајачке пивнице (сл. 1 и 2), Рогљевачке (Рогљевске) пивнице (сл. 3 и 4), Штубичке пивнице (слика 5), Смедовачке пивнице (слика 6). Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 104 Сл. 3. Сл. 1. Рајачке пивнице. (Извор: http://www.rajackepivnice.com) Сл. 2. Туристички активиран подрум у Рајачким пивницама. (Извор: http://www.panacomp.net/rajac) Сл. 5. Штубичке пивнице. (Извор: http://eastside.rs/index. php/kultura/) Сл. 6. Смедовачке пивнице. (Извор: http://www.sportdepot.rs/rs/) Рогљевачке пивнице – туристички активирани подруми. (Фото: Н. И. Видић, 30. 8. 2016) Сл. 4. Нада И. Видић 105 Пивнице – вински подруми сазидани су у непосредној близини ви- нограда. Рајачке пивнице налазе се 2 км западно од села Рајац, на брду Бели Брег; Рогљевачке пивнице су у близини села Рогљево, на надморској висини између 80–110 м н. в.; пивнице у селу Штубик налазе се 5 км се- верно од Неготина, а Смедовачке уз истоимено село (мапа 1). Вински подруми саграђени су изван села, у сачуваној еко средини, јер за прераду и чување вина услови морају бити: чиста средина и ти- шина, како верују овдашњи домаћини, а тако је забележено и у литера- тури (Žikić A., Đorđević Ž., 1999; Алфиревић, 2011). Подруми у Рајaчким и Рогљевачким пивницама, једноставних су архитектонских одлика, а имају четвороугаону основу – подрум, укопан у земљу око 2 м, са једном просторијом (понеки подруми имају и још једну мању просторију), у којој се прерађује грожђе и чува вино у бурадима и са неопходном опремом. У подруме се улази са улице, са неколикo степеница, а под је најчешће земљани. У подрумима је температура око 18°C, током године и најопти- малнија је за одржавање квалитета вина. Изнад подрума налази се просторија у којима су боравили домаћи- ни. Кровови имају четири воде, покривени су црепом, без димњака; са вратима, најчешће лучног облика, са китњастим и другим украсима (сл. 2, 3, 4). Неки подруми имали су врата и са задње стране и служили су за уношење грожђа. Подруми су грађени од тесаног камена, из непосредне Мапа 1. Географски положај Неготинских пивница. /www.google.rs/search?q=turistička+karta+opštine+negotin Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 106 околине. Зидари су били мекедонски гастарбајтери, а неки су своје гради- тељске вештине преносили и на домаћине (Алфиревић, 2011). Домаћини – винари из Рајца и Рогљева подруме су градили једне поред других и формирали насеље од винарија – компактне структуре, са кривудавим улицама (слика 7, Алфиревић, 2011), са централним тргом, као местом важних догађаја и окупљања (слика 8). Штубичке и Смедовачке пивнице разликују се по архитектонској структури и локацији од Рајачких и Рогљевских. У њима су, пивнице – под- руми приземне зграде (сл. 5, 6), једноставне архитектонскe конструкције и одлика. Штубичке пивнице расуте су дуж регионалног пута, а Смедовачке, уз село, покривене су црепом у медитеранском стилу (слика 6). Пивнице – подруми, нису били само значајна места за прераду грожђа и чување вина, већ су то била значајна култна – социолошко-културолош- ка места за домаћине – винаре, становништво из села. Ту се славила бер- ба грожђа, заштитник винара Св. Трифун, чак и сахрањивало. Необично гробље у Рајачким пивницама, са споменицима у виду стубова, од жућкастог пешчара, са барељефима, проглашено је за културно добро, 1980. године. У Неготинским пивницама, производе се бела вина (багрина, со- вињон, италијански ризлинг) и црна вина (гаме, црни бургундац, вранац, прокупац). Након готово, више од два века, пивнице су проглашене за: кул- турно-просторну целину изузетног значаја за Републику Србију (Служ- бени гласник СРС 28/83 ); међународну културну баштину UNESCO-а, са називом: Неготинске пивнице и стављени су на Прелиминарну листу UNESCO-а – Tentative Lists, 15/04/2010, (http://whc.unesco.org/en/ tentativelists/state=rs). Сл. 7. Гроздаста структура Рајачких пивница. (Извор: Алфиревић, 2011) Сл. 8. Трг – Запис у Рајачким пивницама. (Извор: /http://wheretoserbia.com/) Нада И. Видић 107 Процес туристификације Неготинских пивница, односно, њихово туристичко активирање, истраживали смо: – на терену – обиласком Неготинских пивница: опсервацијом ту- ристичке праксе и разговором са винарима (последњи пут 30. августа 2016); – путем анонимне анкете, које смо спровели са власницима подрума, на основу поменутог анкетног упитника (јули, 2016), – учествовањем у завршној расправи о Нацрту Плана детаљне ре- гулације комплекса Рогљевачке пивнице (Општина Неготин, 30. августа 2016). ДИСКУСИЈА Вински туризам у свету, а и код нас атрактивна је врста туризма, а у дефиницијама се најчешће наглашава да обухвата туристичке посете: виногорјима, винским подрумима, винским фестивалима и другим вин- ским догађајима (Hall, 2000; Carlsen at ..., 2006, 2007). Вински туризам је феномен: социолошки, културолошки, просторни, економски. Неизостав- но је, да такав приступ буде примењен и у креирању винске туристичке понуде и у Неготинским пивницама. Скрећемо пажњу, да је ова врста туризма у свету, предмет бројних научних истраживања. Тако само, у бази података Цирета – Le Centre International de Recherches et d’Études Touristiques (CIRET) in Aix-en-Pro- vence, има преко 280 истраживачких радова, посвећених винском тури- зму (Carlsen, Charters, 2006). Код нас, известан број истраживача бави се тим питањима, а на неким факултетима се изучава, као тематска врста туризма. Тако, и за креирање атрактивних туристичких програма у Не- готинским пивницама, имамо истраживачких-кадровских потенцијала. – У Декларацији о винском туризму, усвојеној у Џорџији – Georgia Declaration on Wine Tourism (9. септембар 2016), између осталог се наводи, да је вински туризам: – фундаментални део гастрономског туризма (тачка 12), саставни део културног туризма (тачка 19), – у стању да генерише значајне економске и социјалне бенефиције у свакој дестинацији, да има важну улогу у погледу културног и природног очувања ресурса (тачка 14) у већини у руралним под- ручјима (тачка 16). Туристички потенцијали Неготинских пивницама, отварају изван- редне перспективе за развој профитабилног винског туризма, који може да генерише економске и социјалне бенефиције, у овој, изванредно атрак- тивној предеоној целини, како пише у поменутој Декларацији. То значи: Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 108 – заустављање депопулације ових предела, – подстицање њихове укупне: економске, социјалне, културне ви- талности и то, не само пивница већ и села, по којима носе имена, – њихову просторну трансформацију, у туристички атрактивну дес- тинацију руралног винског туризма – у заштићеном простору: кул- турног, манифестационог, гастрономског, екскурзионог, омладинског, камперског, транзитног; рекреативног – у контрактивној зони, итд. Резултати овог истраживања, о туристификацији потенцијалних туристичких ресурса у заштићеном комплексу Неготинске пивнице, по- казују да: 1. Туристичко активирање заштићеног амбијенталног комплекса – Неготинске пивнице је т е к н а п о ч е т к у. Наглашавамо, д а н е п о с т о ј и ц е л о в и т документ о: стању ресурсне основе; није урађена њихова туристичка валоризација; није де- финисана концепција и артикулација развоја туризма; није формиран тим стручњака, који ће се бавити и с к љ у ч и в о овим питањима; нити има таквих институција или организација. Све што је до сада урађено, на туристичком оживљавању Него- тинских пивница, део је повремених активности: људи и институција, у Општини Неготин и ван ње, којима је развој туризма у Неготинским пив- ницама, једна од бројних активности, а не п р и м а р н а делатност. Ту- ристичке вредности Неготинских пивница и њихов значај, као заштићене светске културне баштине, неизоставно захтевају потпуну посвећеност, у будућности. То захтева и свестрану подршку локалној заједници. За оне, којима ће туристификација ресурсне основе Неготинских пивница, бити примарна делатност, предлажемо, да основне компоненте будућег туристичког производа, овог особеног архитектонског комплекса, чини креативна туристичка понуда: а) Винских подрума, појединачно. б) Заштићен вински просторни комплекс, сваке од пивница: Рајачке, Рогљевске, Штубичке, Смедовачке. в) I контрактивна зона: с е л а. г) II контрактивна зона: о к р у ж е њ е. 2. Започета је ревитализација и реконструкција екстеријера и ен- теријера око 10 подрума у Рајачким пивницама (од 232) и исто толико у Рогљевачким пивницама (од 152), (табела 1). Обновљени подруми, имају туристичку функцију. У анкетном истраживању, које смо спровели у Ро- гљевачким пивницама, од 10 туристички активираних пивница – подрума, седам власника подрума одговорили су на анкетно истраживање (табела 2). Резултати анкетног истраживања показују, да: Нада И. Видић 109 Табела 1. Број становника, виноградарских газдинстава, подрума, у пределу заштићених Неготинских пивница 10/11 Област/ општина/ село-пивнице Укупно становника* Виногради у ха** Број газдинстава** Број подрума*** укупно виногра- дарских укупан Туристички активираних Неакти- вираних остаци Борска 124992 1182,78 12596 4531 – – Неготин 37056 797,94 4700 2159 – – Рајац 275 63,1 96 72 232 око10 163 59 Рогљево 123 44,13 45 36 152 око 10 103 39 Смедовац 112 37,81 52 46 30 – Штубик 874 9,93 212 66 oko 40 – Извори: * www.popis2011.stat.rs/ ?page _id 2162 ** www.popispoljoprivrede.stat.rs/page_id=6221 *** Б. Томашевић: лична – теренска истраживања, документација Републичког завода за заштиту споменика културе, стање на дан: 1. август 2016. – власници подрума самоиницијативно: обнављају подруме, сопстве- ним средствима и идејама; креирају туристички производ, без стручне по- моћи и туристичког знања и без познавања туристичке праксе, – туристички производ је сведен на минимум и претежно су у по- нуди: дегустација и продаја вина и гастрономски специјалитети. Један винар је подрум претворио и у изложбени простор (слика 9). Табела 2. Резултати анкетног истраживања у Рогљевачким пивницама, јули, 2016. 10/11 ПИТАЊА У АНКЕТИ ОДГОВОРИ ИСПИТАНИКА – УКУПНО 7 Навести стручне радове о пивницама – позитивно одговорила 2 испитаника Помоћ локалних ауторитета 5 – нема је / 1 – врло мало/ 1 – добијена субвенција Помоћ туристичке организације општине 6 – нема је/ 1– промоција Стручна – консултантска помоћ 3 Републички завод за заштиту споменика културе/4 сами уређујемо подруме и понуду Да ли сте сачували архитектонску аутентичност подрума? 6 – потпуно / 1– споља да, унутра – делимично Активности за туристе 3 – ништа/ 3 – дегустација, продаја вина/1 обилазак винограда Извори финансирања 6 – лични извори /1 – субвенција Број туриста 1–300 (200 домаћих и 100 страних), 1–100 (70 домаћих и 30 страних), 5 – без одговора Примена ИТ технологија 1 фејсбук / 1 – сопствена иницијатива/5 – без одговора Партнерства 1 са винарима /6 – нисам размишљао о томе Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 110 ПИТАЊА У АНКЕТИ ОДГОВОРИ ИСПИТАНИКА – УКУПНО 7 Напишите предлоге – потребна реконструкција подрума, – потребно улагање у производњу и опрему, – изградити путеве, – увести неки вид кредитирања, – организовaти едукацију и више рекламе. Неки винари су просторије изнад подрума, адаптирали у смештај- не капацитете, затим у ресторан. У периоду златне винске ере, имућни домаћини градили су репрезентативне варошке куће у селима, а данас их уредили, за смештај туриста. У процесу туристификације, изворне туристичке вредности, могу изгубити своје изворне вредности, ако се носиоци туристичке понуде прилагоде туристичкој тражњи, која то од њих тражи, због финансијског профита. Ту трансформацију, посебно уметничких изворних вредности, чији је примарни мотив економски профит, а не њихова уметничка улога, Грабурин је означио појмом: туристичка уметност (Грабурин, 1976: 61). У овом истраживању, применићемо тај појам, за оне винске подруме, у Него- тинским пивницама, који су изгубили споменичку аутентичност, у процесу туристификације. Међутим, треба нагласити, да у заштићеном преде- лу, не би смело доћи до трансформације заштићених објеката, који губе споменичку вредност и које би означили појмом: туристичка уметност. Туристичко уређење винских подрума и њихово туристичко активирање, спроводе домаћини-власници подрума, уз повремену стручну подршку. Запазили смо, да има самоиницијативног уређивања подрума и простора око њега, без стручне помоћи, што је резултирало рђавом ту- ристичком уметношћу и нарушило изворну амбијенталну аутентичност. У монографији: „Рајачке пивнице – заштита-обнова-развој – методе пројектовања у контексту заштићене средине“, Ђорђе Алфиревић (2011), предлаже неколико варијанти обнове винских подрума у Рајачким пив- ницама, а то су: Сл. 9. Антиквитети у подруму у Рогљевачким пивницама. (http://www.sportdepot.rs) Сл. 10. Гробље у Рајачким пивницама. (Извор: http://mapio.net) Нада И. Видић 111 – стратегија мимикрије – за централне делове пивница, где се за- држава оригинална архитектура, – стратегија асоцијације – за делове на граници заштићеног компле- кса, где се може делимично одступити од изворних архитектонских одлика, али се мора асоцирати на њих, – стратегија експресије – за делове у близини заштићеног компле- кса, али не у додиру са њима, где је дозвољен слободнијим аутор- ски приступ, али у духу изворне архитектуре. 3. У функцији очувања заштићеног амбијенталног простора Неготин- ских пивница и њиховог одговорног просторног уређења и коришћења, у Општини Неготин усвојени су: План детаљне регулације Рајачких пивница (2015) и План детаљне регулације комплекса Рогљевачке пивнице (2016). Локална самоуправа је суорганизатор догађаја и манифестација у Неготинским пивницама: Светковина за Св. Трифуна (фебруар), затим Регионални рестаураторски камп, у Рогљеву, у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе; Ликовна колонија ’Ехо музике’ у неготинском виногорју (август 2011); у основнoj школи се спроводе те- матски ликовни конкурси о пивницама. 4. То, што су Неготинске пивнице, заштићена светска културна ба- штина, треба уважавати у свим: плановима, стратегијама, пројекцијама, активностима, акцијама, које се спроводе у овом изузетном простору. Особиту одговорност имају сви који су укључени у њихово туристичко активирање: винари – власници подрума, локална самоуправа, локално становништво, сви који дизајнирају њихов туристички производ, реги- онални и национални учесници, партнери у међурегионалној сарадњи. ЗАКЉУЧЦИ 1. Неготинске пивнице: Рајачке, Рогљевачке, Смедовске и Штубичке, су просторно – културно-историјска целина, изузетног значаја, према Закону о културним добрима РС (1994) и налазе се на Прелиминарној лис- ти Унеско културне баштине, (UNESCO Tentative List, Negotinske Pivnice (15/04/2010), www. whe.unesco.org). 2. Неготинске пивнице су јединствен пример у земљи, руралне вин- ске туристичке дестинације у заштићеном пределу. 3. Неготинске пивнице, као заштићени амбијентални комплекс светске културне баштине, заслужују да буду проглашене за: т у р и с т и ч - к и простор, у складу са Законом о туризму (Члан 14, „Сл. гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011, 93/2012 и 84/2015). Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 112 4. Полазећи од изнетих резултата истраживања у раду и акценто- ваних неоспорних чињеница (1, 2, 3) истичемо на значај активности у Неготинским пивницама, које предстоје, а то су: – процес припреме коначног предлога да Неготинске пивнице, као амбијентална споменичка целина, са Прелиминарне листе Унеско, буде стављена на листу Унеско културне баштине, – даље туристичко активирање и брендирање овог јединственог и заштићеног туристичког предела. 5. Полазећи од изнетих чињеница, предлажемо: – Скупштини општине Неготин и надлежним министарствима за привреду, туризам и културу, у Влади Републике Србије, да фор- мирају о р г а н и з а ц и ј у / п р е д у з е ћ е з а у п р а в љ а њ е з а ш т и ћ е н и м амбијенталним простором Н е г о т и н с к е п и в н и ц е, са функцијом Дестинацијске менаџмент организа- ције – ДМО (Члан 14 Закона о туризму, „Сл. гласник РС“, 84/15 ). Неопходно је да поменута организација / предузеће, буде у потпу- ности посвећена: развоју виноградарства и винарства; заштити и очувању овог изузетног споменичког комплекса; његовом ту- ристичком уређењу, туристичком активирању, презентацији. 6. Препоручујемо: а) Републичком заводу за заштиту споменика културе, да свим власни- цима винских подрума у заштићеним Неготинским пивницама, достави Одлуку UNESCO-а о Прелиминарној листи, на којој су Не- готинске пивнице проглашене за заштићени споменички комплекс. б) Туристичкој организацији општине Неготин и одговарајућој стручној служби Скупштине општине Неготин, да објаве на својим сајтовима, наведену Прелиминарну листу UNESCO-а о Неготинским пивницама. ЗАКЉУЧАК Неготинске пивнице: Рајачке, Рогљевачке, Смедовске и Штубичке, налазе се у Неготинској Крајини, у општини Неготин (37056 становника, Борски округ), на североистоку Српско-балканске макроцелине (Просторни план Републике Србије 2014–2020. година ). То је пограничан предео, лоци- ран у доњем току реке Тимок, на тромеђи: Републике Србије, НР Бугарске и СР Румуније. Пивнице носе називе по називу села, у чијем се атару налазе. Због изузетних културно амбијенталних вредности, ови вински подруми налазе се на Прелиминарној листи светске културне баштине Нада И. Видић 113 Унеска , као заштићене просторне амбијенталне целине (UNESCO Tentative List, Negotinske Pivnice (15/04/2010), www. whe.unesco.org). Вински подруми су саграђени изван села, у сачуваној еко средини, јер за прераду и чување вина услови морају бити: чиста средина и тиши- на, како верују овдашњи домаћини, а тако је забележено и у литератури (Žikić A., Đorđević Ž.,1999; Алфиревић, 2011). Пивнице – подруми, нису били само значајна места за прераду грожђа и чување вина, већ су то била значајна култна социолошко-кул- туролошка места за домаћине-винаре, становништво из села. Ту се сла- вила берба грожђа, заштитник винара Св. Трифун, чак и сахрањивало. Необично гробље у Рајачким пивницама, са споменицима у виду стубова, од жућкастог пешчара, са барељефима, проглашено је за културно добро, 1980. године (слика 10). Туристичко активирање заштићеног амбијенталног комплекса – Неготинске пивнице је т е к на п о ч е т к у. Наглашавамо, да н е п о с т о ј и ц е л о в и т документ о: стању ресурсне основе; није урађена њихова туристичка валоризација; није де- финисана концепција и артикулација развоја туризма; није формиран тим стручњака, који ће се бавити и с к љ у ч и в о овим питањима; нити има таквих институција или организација. Све што је до сада урађено, на туристичком оживљавању Него- тинских пивница, део је повремених активности: људи и институција, у Општини Неготин и ван ње, којима је развој туризма у Неготинским пивницама, једна од бројних активности, а не п р и м а р н а делатност. Ту- ристичке вредности Неготинских пивница и њихов значај, као заштићене светске културне баштине, неизоставно захтевају потпуну посвећеност, у будућности. То захтева и свестрану подршку локалној заједници. Од бројних активности, које предстоје у заштити и туристичком уређењу подрума у Неготинским пивницама и најближег окружења, у њиховој контрактивној зони, издвајамо: – процес припреме коначног предлога да Неготинске пивнице, као амбијентална споменичка целина, са Прелиминарне листе Унеска, буде стављена на листу Унеско културне баштине, – даље туристичко активирање и брендирање овог јединственог и заштићеног туристичког предела. Полазећи од изнетих чињеница, предлажемо: – Скупштини општине Неготин и надлежним министарствима за: привреду, туризам и културу, у Влади Републике Србије, да фор- мирају о р г а н и з а ц и ј у /предузеће за у п р а в љ а њ е з а ш - т и ћ е н и м амбијенталним простором. Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 114 Н е г о т и н с к е п и в н и ц е, са функцијом Дестинацијске менаџ- мент организације – ДМО. Поменута организацијa/предузеће, треба у потпуности да буде посвећена, даљој заштити и туристичком активирању, овог изузетног амбијенталног комплекса. ЛИТЕРАТУРА Alfirević, Đorđe. 2011. Rajačke pivnice – zaštita-obnova-razvoj – metode projektovanja u kontekstu zaštićene sredine, monografija. Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije – IAUS, Arhitektonski fakultet, ORIONART. Alfirević, Đorđe. 2011. Customary rules of the rajac wine cellars construction, SPATIUM International Review, No. 24, pp. 51–56. Бачевић, Јана. 2006. антропологија туризма и транзиција – концепције о развоју туризма у Књажевцу. Гласник Етнографског института САНУ, LIV 377–388. Белиј, Мaрија, Вељковић, Јована, Павловић, Сања. 2014. Улога локалне заједнице у развоју туризма – case study село Забрега. Гласник Српског географског друштва, свеска XCIV, број 2, стр.9–15. Vidić, I., Nada. 2011. Thematic Tourism – Motives Profiling and Global Code of Ethic for Tourism, Proceeding of papers, full article online : www.dgt.uns.ac.rs/ctth/,page: 301–312. Vidić, I., Nada. 2012. Rural tourism resources – potential or attractions – case study: city municipality of Novi Sad (Vojvodina, Serbia), Annals of University of Craiova, Series: Geography, vol. 12 (new series), page: 121–131,/ www.analegeo.ro Видић, И., Нaдa. 2013. Рурални туризам у ваљевским селима у функцији одрживог развоја, Зборник Матице српске за друштвене науке, број 143/2, стр. 309–319. Vidić, I., Nada. 2013. Pillars of Rural Tourism – Between Natural and Cultural Resources, Collection of Papers, full article online : www.dgt.uns.ac.rs/ctth, page: 510–530. Видић, И., Нада. 2016. Рурални туризам и локални развој руралних заједница, монографија, Завод за развој села, Београд, стр.1–327. Graburn, Нelson N. N. 1976. Ethnic and tourist arts. / www,books.google.rs, preuzeto: 17. 05. 2016/ Група аутора, приредили:Ђорђевић, Б. Д., Стевановић Ђ., Тодоровић Д. 2011. Село у пограничју источне и југоисточне Србије. Зборник радова у оквиру проје- кта: Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије, Машински факултет Универ- зитета у Нишу. Београд: Службени гласник и Завод за проучавање села. Ђукановић, Зоран и сарадници. 2015. Вино Град – The Art of Wine. Београд: Uni- verzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet. Жикић, Д., Александар. 1997. Насеља и демографска обележја Неготинске Крајине. Библиотека : Хронике села, Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села. Жикић, Д., Александар. 1997. Крајинска насеља доњег Тимока – Рогљево, Смедовац и Вељково. Библиотека: Хронике села, Одбор Српске академије наука и Нада И. Видић 115 уметности за проучавање села. Жикић, Бранимир. 2007. Рогљевски родо- слови. Неготин: Самиздат. Жикић, Бранимир. 2011. (Ур.). Културни идентитет као нематеријално кул- турно наслеђе. Зборник радова са скупа: Културни идентитети у 21. веку. Београд: Филозофски факултет. Живковић, Љиљана, Јовановић, Славољуб. 2010. Утицај депопулације на проме- ну структуре аграрног становништва општине Неготин. Демографија, књига VII, стр.129–141. Jack Carlsen, Stephen Charters, editors. 2006. Global wine tourism: research, manage- ment and marketing, ISBN 978 1 84593 170 4, Book with 33 authors: pp. 1–278, www.cabi.org Радовановић Светлана, Љубомир Гиговић. 2010. Демографски процеси у пог- раничном подручју Србије према Бугарској. Демографија, књига VII, стр.105–128. C. Midhael Hall. Liz Sharples, Brock Camburne, Niki Mrionis. 2000. Wine tourism around the world: development management and markets, Book: 348, pp, London. UNESCO-NARA Document on Authenticity, 1994 (www. unesco.org). Чучуловић, Родољуб, Чучуловић Ана. 2010. Туристичка валоризација Општине Не- готин. Гласник Српског географског друштва, свеска XC , број 3, стр. 89–101. Метеоролошки годишњак 1. климатолошки подаци 2015. Београд, 2016. година, Републички хидрометеоролошки Завод Републике Србије, За интерну употребу, http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteo_godisnjaci/ Nada I. Vidić TOURIST ACTIVATION ON THE PROTECTED ENVIRONMENTAL AREA – NEGOTINSKE PIVNICE S u m m a r y Negotinske Pivnice: Rajačke, Rogljevačke, Smedovske and Štubičke, located in the Negotin Krajina, Negotin in the municipality (37056 inhabitants), in the northeast of the Serbian-Balkan regions (Spatial Plan of Serbia 2014–2020). This is landscape, located in the lower reaches of the river Timok, on the border: the Republic of Serbia, NR Bulgaria and Romania SR.  Wine cellars are named according to the name of the village, to which are built. Because of its exceptional cultural and environmental values, these wine cellars are located on the UNESCO Tentative List, (15/04/2010), www.unesco.org. Wine cellars were built outside the village, in the middle of eco preserved be- cause processing and storing wine conditions must be: clean environment and quiet, they believe the local hosts, and it is so noted in the literature (Zikic, Djordjevic, 1999, Alfirevic, 2011). Туристичко активирање заштићене амбијенталне целине 116 Wine cellars, were not only an important city for the processing of grapes and storing wine, but it was significant cult-sociological-cultural city of domestic – win- emakers, the population of the village. Here are celebrating the grape harvest, the protector of winemakers Sv. Trifun even a burial.  Tourism activate of Negotinske Pivnice is only in its initial phase. We suggest of the Municipality Negotin and relevant ministries to form a Destination Management Organization-DMO Negotinske Pivnice. Key words: Negotinske Pivnice, cellars, touristification, protected area Нада И. Видић