Јовановић, Владимир Љ.

Link to this page

Authority KeyName Variants
859a13c2-ac57-4299-9c2d-9ac9b985dacb
  • Јовановић, Владимир Љ. (3)
  • Јовановић, Владимир (1)
Projects

Author's Bibliography

О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића

Јовановић, Јелена; Јовановић, Владимир Љ.

(Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Јовановић, Владимир Љ.
PY  - 2020
UR  - http://www.spc.rs/sr/novi_broj_godishnjaka_akademije_spc_zhivopis_9_2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10778
AB  - Рад има за циљ представљање до сада необјављеног рада композитора и учитеља пост-византијског појања Владимира Љ. Јовановића, „Етоси византијских гласова“. Уз презентацију овог текста, без интервенција у њему, дат је коментар контекста у ком је текст настао и коментар значаја ове тематике за појце и православне вернике у Београду и Србији данас.
PB  - Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију
T2  - Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
T1  - О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића
SP  - 128
EP  - 146
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена and Јовановић, Владимир Љ.",
year = "2020",
abstract = "Рад има за циљ представљање до сада необјављеног рада композитора и учитеља пост-византијског појања Владимира Љ. Јовановића, „Етоси византијских гласова“. Уз презентацију овог текста, без интервенција у њему, дат је коментар контекста у ком је текст настао и коментар значаја ове тематике за појце и православне вернике у Београду и Србији данас.",
publisher = "Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију",
journal = "Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију",
title = "О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића",
pages = "128-146",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778"
}
Јовановић, Ј.,& Јовановић, В. Љ.. (2020). О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића. in Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију.(9), 128-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778
Јовановић Ј, Јовановић ВЉ. О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића. in Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. 2020;(9):128-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778 .
Јовановић, Јелена, Јовановић, Владимир Љ., "О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића" in Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, no. 9 (2020):128-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778 .

Владан Ђорђевић и Ивањдански атентат

Јовановић, Владимир

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Владимир
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12069
AB  - Рад представља анализу политичког деловања Владана Ђорђевића у време 
настанка личног режима из октобра 1897, као и преглед догађаја везаних за Ивањдански атентат 
из 1899. године. Посебно поглавље посвећено је настанку разних репресивних механизама у 
Србији, устројених ради заштите династије Обреновића. Реч је о институцијама попут преког 
суда и политичке полиције, основаних током 1899. године. Тумачење сложених маневара Владана Ђорђевића, као и његових покушаја да очува своје политичке позиције дистанцирањем од 
прекомерне употребе силе над ухапшеним радикалима, централни је део овог рада. Завршно 
поглавље посвећено је контроверзном наслеђу Октобарског режима, као и реакцијама домаће 
књижевности, која је у Ђорђевићевом репресивном режиму нашла плодан материјал за најбоља 
дела наше сатиричке прозе. Радило се о оштрој критици једног насилног политичког поретка, који 
се заснивао на страху, удвориштву и доушништву, као и на разгранатој мрежи агената-провокатора.
AB  - Vladan Đorđević’s regime was established in October 1897. It was an ambitious attempt at 
returning to autocracy in Serbia, and at the same time it was an attack on the already weakened 
Radical Party. His regime reached its highest achievement in 1898, when, after scoring a complete 
triumph in the parliamentary elections, many institutions were shut down, which guaranteed the 
freedom of public speech, party association, as well as municipal self-government. With its new 
program, the government sought to completely exclude the Radicals from political life, as well 
as to permanently establish the dominance of the royal court in the political life of the country. 
From the outside, the October regime seemed stable and secure. 
However, the sudden assassination attempt against King Milan in Belgrade downtown in 
mid-1899, spotlighted the actual weakness of the regime. Court-martial and a state of emergency, which were soon introduced, failed to consolidate the power. On the contrary, mass police 
arrests and threats of retaliation against the Radicals made by the royal court only weakened the 
regime’s position in the eyes of European public opinion. At the same time, foreign diplomats 
put strong pressure on the Serbian royal court to abandon extreme measures, especially carrying 
out death sentences on the Radicals. The fact that the investigation failed to establish the guilt of 
the assassinator and additional repressive measures only deepened the crisis that threatened to 
cause the fall of Đorđević’s cabinet. The solution was found in an unusual compromise, for which 
credit went to the new Minister of Interior, Đorđe Genčić. On that occasion, he had recourse 
to artifice and deception to extort a written confession from Nikola Pašić, as the main suspect. 
Having been subjected to threat and intimidation, the leader of Radicals publicly admitted the 
alleged responsibility for antidynastic conduct of some members of the Radical Party before 
Court-martial. It was a rigged trial, but also a great success of the royal court shrinking from 
no means to avoid the crisis of government and the consequences for the Obrenović dynasty. 
Nevertheless, these semi measures were not enough for the regime, and it soon established the 
secret political police, in charge of setting up surveillance on the real and imaginary enemies 
of the dynasty. Many denunciators and agents-provocateurs cruised Serbia, spreading fear and 
mistrust among the citizens. Even though Đorđević stood aside during the investigation, he still 
did not escape the deserved criticism of the Serbian public, given that he headed a very unpopular regime. His sudden fall ensued in mid-1900, after the announcement of King Aleksandar’s 
engagement to the former court lady Draga Mašin. The unexpected turn of events forced all 
members of Đorđević’s cabinet to offer their resignation. 
Đorđević was remembered as a supporter of extremely reactionary and undemocratic 
ways of government. His later attempts to justify at least to some extent his own participation 
in the regime of the last Obrenovićs were doomed to failure. On the contrary, his regime served 
as an inspiration to an entire generation of Serbian satirists, who subjected his government to 
thorough criticism. Vladan Đorđević’s regime soon became a synonym for a difficult and authoritarian order, as that emerging in Serbia at the turn of the 20th century.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
T1  - Владан Ђорђевић и Ивањдански атентат
T1  - Vladan Đorđević and the Ivandan Assassination Attempt
SP  - 321
EP  - 341
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12069
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Владимир",
year = "2020",
abstract = "Рад представља анализу политичког деловања Владана Ђорђевића у време 
настанка личног режима из октобра 1897, као и преглед догађаја везаних за Ивањдански атентат 
из 1899. године. Посебно поглавље посвећено је настанку разних репресивних механизама у 
Србији, устројених ради заштите династије Обреновића. Реч је о институцијама попут преког 
суда и политичке полиције, основаних током 1899. године. Тумачење сложених маневара Владана Ђорђевића, као и његових покушаја да очува своје политичке позиције дистанцирањем од 
прекомерне употребе силе над ухапшеним радикалима, централни је део овог рада. Завршно 
поглавље посвећено је контроверзном наслеђу Октобарског режима, као и реакцијама домаће 
књижевности, која је у Ђорђевићевом репресивном режиму нашла плодан материјал за најбоља 
дела наше сатиричке прозе. Радило се о оштрој критици једног насилног политичког поретка, који 
се заснивао на страху, удвориштву и доушништву, као и на разгранатој мрежи агената-провокатора., Vladan Đorđević’s regime was established in October 1897. It was an ambitious attempt at 
returning to autocracy in Serbia, and at the same time it was an attack on the already weakened 
Radical Party. His regime reached its highest achievement in 1898, when, after scoring a complete 
triumph in the parliamentary elections, many institutions were shut down, which guaranteed the 
freedom of public speech, party association, as well as municipal self-government. With its new 
program, the government sought to completely exclude the Radicals from political life, as well 
as to permanently establish the dominance of the royal court in the political life of the country. 
From the outside, the October regime seemed stable and secure. 
However, the sudden assassination attempt against King Milan in Belgrade downtown in 
mid-1899, spotlighted the actual weakness of the regime. Court-martial and a state of emergency, which were soon introduced, failed to consolidate the power. On the contrary, mass police 
arrests and threats of retaliation against the Radicals made by the royal court only weakened the 
regime’s position in the eyes of European public opinion. At the same time, foreign diplomats 
put strong pressure on the Serbian royal court to abandon extreme measures, especially carrying 
out death sentences on the Radicals. The fact that the investigation failed to establish the guilt of 
the assassinator and additional repressive measures only deepened the crisis that threatened to 
cause the fall of Đorđević’s cabinet. The solution was found in an unusual compromise, for which 
credit went to the new Minister of Interior, Đorđe Genčić. On that occasion, he had recourse 
to artifice and deception to extort a written confession from Nikola Pašić, as the main suspect. 
Having been subjected to threat and intimidation, the leader of Radicals publicly admitted the 
alleged responsibility for antidynastic conduct of some members of the Radical Party before 
Court-martial. It was a rigged trial, but also a great success of the royal court shrinking from 
no means to avoid the crisis of government and the consequences for the Obrenović dynasty. 
Nevertheless, these semi measures were not enough for the regime, and it soon established the 
secret political police, in charge of setting up surveillance on the real and imaginary enemies 
of the dynasty. Many denunciators and agents-provocateurs cruised Serbia, spreading fear and 
mistrust among the citizens. Even though Đorđević stood aside during the investigation, he still 
did not escape the deserved criticism of the Serbian public, given that he headed a very unpopular regime. His sudden fall ensued in mid-1900, after the announcement of King Aleksandar’s 
engagement to the former court lady Draga Mašin. The unexpected turn of events forced all 
members of Đorđević’s cabinet to offer their resignation. 
Đorđević was remembered as a supporter of extremely reactionary and undemocratic 
ways of government. His later attempts to justify at least to some extent his own participation 
in the regime of the last Obrenovićs were doomed to failure. On the contrary, his regime served 
as an inspiration to an entire generation of Serbian satirists, who subjected his government to 
thorough criticism. Vladan Đorđević’s regime soon became a synonym for a difficult and authoritarian order, as that emerging in Serbia at the turn of the 20th century.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth",
title = "Владан Ђорђевић и Ивањдански атентат, Vladan Đorđević and the Ivandan Assassination Attempt",
pages = "321-341",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12069"
}
Јовановић, В.. (2020). Владан Ђорђевић и Ивањдански атентат. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
Београд : Српска академија наука и уметности., 321-341.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12069
Јовановић В. Владан Ђорђевић и Ивањдански атентат. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth. 2020;:321-341.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12069 .
Јовановић, Владимир, "Владан Ђорђевић и Ивањдански атентат" in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth (2020):321-341,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12069 .

Bellscapes

Јовановић, Владимир Љ.

(Београд : Vertical Jazz, 2018)

TY  - GEN
AU  - Јовановић, Владимир Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6845
AB  - Владимир Љ. Јовановић (1956–2016) рођен је у Београду где је започео студије композиције на Факултету музичке уметности у Београду у класи Василија Мокрањца, а дипломирао у класи Властимира Трајковића. Знања из области електроакустичке музике стицао је у Електронском студију Трећег програма Радио Београда код Владана Радовановића и Пола Пињона. Као музички сарадник Драмског програма Радио Београда учествовао је у стварању великог броја аутоских радиофонских дела. Композиције су му извођене на неколико фестивала у Србији, Француској, Немачкој и Италији. За симфонијску поему Мореузи (1987) добио је Годишњу награду Удружења композитора Србије у категорији оркестарска музика, а за радиофонски пројекат Ходочашће у вртове празнине (2008) награду Драмског програма Радио Београда. Од средине осамдесетих година прошлог века па до 2001. године интензивно изучава теорију и праксу светогорског појачког предања. Од 2002. до 2016. године руководи Електронским студијом Трећег програма Радио Београда и бави се електроакустичком музиком и радиофонским пројектима. Аутор је циклуса радио емисија Трећег програма посвећених савременој електроакустичкој музици. Од 1992. до 2001. руководи Православним црквеним хором „Свети Јован Дамаскин” који је под његовим вођством објавио два аудио издања (1998. и 2002). Аутор је два обимна неумска зборника црквених песама чије је мелодије, у традицији источног црквеног појања, у оригиналу на грчком језику, препевао и тиме прилагодио фразама и акцентима црквенословенског језика. Аутор је серијала радио емисија Светогорско појачко предање, емитованог на Трећем програму Радио Београда. „У опусу Владимира Јовановића, несвакидашњег уметника, посве јединственог у нашој средини, може се уочити стремљење да се корпус техника манипулације узорком по угледу на шеферовску традицију, обогати могућностима која пружа
дигитална технологија. На овом пољу у својој дугогодишњој сарадњи са Електронским студиом оставио је велики број дела која су премијерно емитована на Трећем програму Радио Београда, али која до сада нису објављивана. У свом споју аналогне и дигиталне
технологије (пре свега употреби МИДИ секвенцера и семплера), као и животне посвећености електронском музичком медију, Јовановић је био спона између генерација Владана Радовановића, касније Милоша Петровића и нових аутора, млађе и најмлађе генерације, које на овом пољу тренутно стварају.“ (из рецензије Ксеније Стевановић)
AB  - Vladimir Lj. Jovanović (1956 – 2016) was born in Belgrade where he began composition studies at the Faculty of Musical Arts in the class of Professor Vasilije Mokranjac and graduated in the class of Professor Vlastimir Trajković. He acquired a knowledge of electro-acoustic music at the Electronic Studio of the Radio Belgrade Third Program with composers Vladan Radovanović and Paul Pignon. His compositions have been performed on numerous festivals in Serbia, France, Germany and Italy. He received the Annual Award of the Association of Serbian Composers for his symphonic poem Moreuzi (The Narrow Seas) in the category of orchestral music, as well as the Award of Radio Belgrade / Drama Department for a radiophonic project Pilgrimage into the Gardens of Emptiness. From 1986 to 2001 he intensively studied the theory and practice of Orthodox Church chant from the Holy Mount Athos monastery in Greece. From 2002 until his death, he managed the Electronic Studio of the Radio Belgrade Third Program where he composed numerous electro-acoustic music works and radiophonic projects. Jovanović was the host of a series dedicated to contemporary electroacoustic musical works on the Radio Belgrade Third Program. From 1992 to 2001 he conducted the Orthodox Church choir “Saint John of Damascus”, which under his leadership published two audio recordings (in 1998 and 2002). He is the author of two extensive neumatic collections of Greek-language church hymns in the Eastern Church chanting tradition, which he rendered and adjusted to the phrases and stresses of the Church-Slavonic language. He is also the author of the radio show series Holy Mountain Chant Tradition, broadcast on the Third Program of Radio Belgrade. “In the works of Vladimir Jovanović--an unusual artist, unique among us--one can notice the musique concrète techniques of Pierre Schaeffer enriched by the possibilities of digital technology. He left a great number of works in this genre that were premiered on Radio Belgrade during his long-term association with the Electronic Studio, but which remained unpublished up to now. In his melding of analog and digital technologies (above all the use of MIDI sequencers and samplers) as well as his lifelong devotion to the electronic music medium, Jovanović was a link between Vladan Radovanović’s and Miloš Petrović’s generations, and the youngest generation of composers working in this field.” (from the
review of Ksenija Stevanović)
PB  - Београд : Vertical Jazz
T1  - Bellscapes
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6845
ER  - 
@misc{
author = "Јовановић, Владимир Љ.",
year = "2018",
abstract = "Владимир Љ. Јовановић (1956–2016) рођен је у Београду где је започео студије композиције на Факултету музичке уметности у Београду у класи Василија Мокрањца, а дипломирао у класи Властимира Трајковића. Знања из области електроакустичке музике стицао је у Електронском студију Трећег програма Радио Београда код Владана Радовановића и Пола Пињона. Као музички сарадник Драмског програма Радио Београда учествовао је у стварању великог броја аутоских радиофонских дела. Композиције су му извођене на неколико фестивала у Србији, Француској, Немачкој и Италији. За симфонијску поему Мореузи (1987) добио је Годишњу награду Удружења композитора Србије у категорији оркестарска музика, а за радиофонски пројекат Ходочашће у вртове празнине (2008) награду Драмског програма Радио Београда. Од средине осамдесетих година прошлог века па до 2001. године интензивно изучава теорију и праксу светогорског појачког предања. Од 2002. до 2016. године руководи Електронским студијом Трећег програма Радио Београда и бави се електроакустичком музиком и радиофонским пројектима. Аутор је циклуса радио емисија Трећег програма посвећених савременој електроакустичкој музици. Од 1992. до 2001. руководи Православним црквеним хором „Свети Јован Дамаскин” који је под његовим вођством објавио два аудио издања (1998. и 2002). Аутор је два обимна неумска зборника црквених песама чије је мелодије, у традицији источног црквеног појања, у оригиналу на грчком језику, препевао и тиме прилагодио фразама и акцентима црквенословенског језика. Аутор је серијала радио емисија Светогорско појачко предање, емитованог на Трећем програму Радио Београда. „У опусу Владимира Јовановића, несвакидашњег уметника, посве јединственог у нашој средини, може се уочити стремљење да се корпус техника манипулације узорком по угледу на шеферовску традицију, обогати могућностима која пружа
дигитална технологија. На овом пољу у својој дугогодишњој сарадњи са Електронским студиом оставио је велики број дела која су премијерно емитована на Трећем програму Радио Београда, али која до сада нису објављивана. У свом споју аналогне и дигиталне
технологије (пре свега употреби МИДИ секвенцера и семплера), као и животне посвећености електронском музичком медију, Јовановић је био спона између генерација Владана Радовановића, касније Милоша Петровића и нових аутора, млађе и најмлађе генерације, које на овом пољу тренутно стварају.“ (из рецензије Ксеније Стевановић), Vladimir Lj. Jovanović (1956 – 2016) was born in Belgrade where he began composition studies at the Faculty of Musical Arts in the class of Professor Vasilije Mokranjac and graduated in the class of Professor Vlastimir Trajković. He acquired a knowledge of electro-acoustic music at the Electronic Studio of the Radio Belgrade Third Program with composers Vladan Radovanović and Paul Pignon. His compositions have been performed on numerous festivals in Serbia, France, Germany and Italy. He received the Annual Award of the Association of Serbian Composers for his symphonic poem Moreuzi (The Narrow Seas) in the category of orchestral music, as well as the Award of Radio Belgrade / Drama Department for a radiophonic project Pilgrimage into the Gardens of Emptiness. From 1986 to 2001 he intensively studied the theory and practice of Orthodox Church chant from the Holy Mount Athos monastery in Greece. From 2002 until his death, he managed the Electronic Studio of the Radio Belgrade Third Program where he composed numerous electro-acoustic music works and radiophonic projects. Jovanović was the host of a series dedicated to contemporary electroacoustic musical works on the Radio Belgrade Third Program. From 1992 to 2001 he conducted the Orthodox Church choir “Saint John of Damascus”, which under his leadership published two audio recordings (in 1998 and 2002). He is the author of two extensive neumatic collections of Greek-language church hymns in the Eastern Church chanting tradition, which he rendered and adjusted to the phrases and stresses of the Church-Slavonic language. He is also the author of the radio show series Holy Mountain Chant Tradition, broadcast on the Third Program of Radio Belgrade. “In the works of Vladimir Jovanović--an unusual artist, unique among us--one can notice the musique concrète techniques of Pierre Schaeffer enriched by the possibilities of digital technology. He left a great number of works in this genre that were premiered on Radio Belgrade during his long-term association with the Electronic Studio, but which remained unpublished up to now. In his melding of analog and digital technologies (above all the use of MIDI sequencers and samplers) as well as his lifelong devotion to the electronic music medium, Jovanović was a link between Vladan Radovanović’s and Miloš Petrović’s generations, and the youngest generation of composers working in this field.” (from the
review of Ksenija Stevanović)",
publisher = "Београд : Vertical Jazz",
title = "Bellscapes",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6845"
}
Јовановић, В. Љ.. (2018). Bellscapes. 
Београд : Vertical Jazz..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6845
Јовановић ВЉ. Bellscapes. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6845 .
Јовановић, Владимир Љ., "Bellscapes" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6845 .

Антологија или Цветословље: Свакодневно и празнично појање у осам гласова

Јовановић, Владимир Љ.

(Београд : Ризница+, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Јовановић, Владимир Љ.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10776
AB  - Издање које је пред нама Владимир Јовановић је са преданошћу, дубоком вером, строгошћу према самом себи и одговорношћу према Божјој (певаној) речи, припремао током једне деценије. Песме је препевао са грчких узора, прилагодивши ток мелодијских формула и 
акцената законитостима црквенословенског језика. Зборник је усавршавао стрпљиво, много пута проверавајући унутрашњим слухом сваки детаљ, вођен молитвом. Сам је дао форму овом издању, преписавши руком све мелодије у целини и давши ликовни израз наслову и поднасловима појединих делова зборника. Сада се Владимиров рукопис објављује као 
факсимил. Сама опрема Цветословља говори много о Владимировом односу према мелодијама које је овде дао, о његовој ванредној посвећености византијској црквеној уметности, као и о, посебно за савремену српску средину несвакидашњој, жељи и потреби да најбоље од себе самог, преточено у звук и појачку и мелуршку уметност, подари свим верницима на коришћење, појање, молитву, пребивање у звуку ових мелодија на радост, здравље и спасење. 
Зборник је технички припремљен за штампу највише самом љубављу према Владимиру и захвалношћу за све што је учинио за своје „Дамаскинце“. У непосредној припреми учествовали су сами некадашњи чланови певнице и појци, као и поштоваоци, познаваоци Владиног рада, али и његове живе речи која је пленила услед његовог ванредног, широког 
образовања и ерудиције старовремског кова. Зборник су припремили желећи да Влади узврате за године у заједници која је пружала и уточиш те и утеху током деведесетих година ХХ века, кроз заједнички звук и доживљај заједничког појања управо ових мелодија, које сада 
постају доступне широј јавности.
PB  - Београд : Ризница+
T1  - Антологија или Цветословље: Свакодневно и празнично појање у осам гласова
VL  - 287 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10776
ER  - 
@book{
author = "Јовановић, Владимир Љ.",
year = "2017",
abstract = "Издање које је пред нама Владимир Јовановић је са преданошћу, дубоком вером, строгошћу према самом себи и одговорношћу према Божјој (певаној) речи, припремао током једне деценије. Песме је препевао са грчких узора, прилагодивши ток мелодијских формула и 
акцената законитостима црквенословенског језика. Зборник је усавршавао стрпљиво, много пута проверавајући унутрашњим слухом сваки детаљ, вођен молитвом. Сам је дао форму овом издању, преписавши руком све мелодије у целини и давши ликовни израз наслову и поднасловима појединих делова зборника. Сада се Владимиров рукопис објављује као 
факсимил. Сама опрема Цветословља говори много о Владимировом односу према мелодијама које је овде дао, о његовој ванредној посвећености византијској црквеној уметности, као и о, посебно за савремену српску средину несвакидашњој, жељи и потреби да најбоље од себе самог, преточено у звук и појачку и мелуршку уметност, подари свим верницима на коришћење, појање, молитву, пребивање у звуку ових мелодија на радост, здравље и спасење. 
Зборник је технички припремљен за штампу највише самом љубављу према Владимиру и захвалношћу за све што је учинио за своје „Дамаскинце“. У непосредној припреми учествовали су сами некадашњи чланови певнице и појци, као и поштоваоци, познаваоци Владиног рада, али и његове живе речи која је пленила услед његовог ванредног, широког 
образовања и ерудиције старовремског кова. Зборник су припремили желећи да Влади узврате за године у заједници која је пружала и уточиш те и утеху током деведесетих година ХХ века, кроз заједнички звук и доживљај заједничког појања управо ових мелодија, које сада 
постају доступне широј јавности.",
publisher = "Београд : Ризница+",
title = "Антологија или Цветословље: Свакодневно и празнично појање у осам гласова",
volume = "287 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10776"
}
Јовановић, В. Љ.. (2017). Антологија или Цветословље: Свакодневно и празнично појање у осам гласова. 
Београд : Ризница+., 287 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10776
Јовановић ВЉ. Антологија или Цветословље: Свакодневно и празнично појање у осам гласова. 2017;287 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10776 .
Јовановић, Владимир Љ., "Антологија или Цветословље: Свакодневно и празнично појање у осам гласова", 287 стр. (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10776 .