О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина)
On Reception of the Church Byzantine Music in Belgrade at the End of 20 th Century and Beginning of 21 st Century : (Or how Stevan Mokranjac Became More Ancient and More Serbian Composer than Stefan the Serb)
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се разматра комплексан феномен употребе црквене музике од
стране једног дела црквеног клира, као средства за изражавање
превасходно националног идентитета, где је верски идентитет
потиснут у други план. Проблем се посматра на територији
Митрополије београдско-карловачке. Деведесетих година 20. века
почели су да се оснивају црквени хорови који се баве извођењем
византијске црквене музике на црквенословенском и српском језику.
Ова музика је изазвала лепезу различитих реакција, од одушевљења
до прогона и, коначно, забране њене богослужбене употребе на
подручју ове митрополије. Начин црквеног певања који је код Срба
присутан у последњих сто година проглашен је изворно српским, па
самим тим и једино пожељним на богослужењу. Долази до
измишљања традиције, где се старији начин певања одбацује на
рачун новијег које постаје „старије и српскије“.
The subject of this paper is usage/misusage of a church music by a portion of clergy: a religious identity is being suppressed while a church music is used as a mean of communication of a national identity. The problem is discussed using the territory of the Belgrade-Karlovac diocese. In the 1990’s many choruses were found that were suppose to perform in church-Slavic and Serbian languages. This music has evoked many different reactions, from delight to banishment until finally it was outlawed on the diocese territory. The mode of singing, present among Serbs in the last hundred years was proclaimed native and original, and therefore as the only mode suitable on liturgies. Thus, an invented tradition takes place, where newer mode of performing and singing becomes older and more Serbian.
Кључне речи:
византијска црквена музика / грчко / Митрополија београдско-карловачка / етнификација Цркве / Byzantine church music / Greek / Belgrade-Karlovac diocese / Mokranjac / church nationalismИзвор:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2005, 53, 153-171Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Финансирање / пројекти:
- Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација, бр. 1868 / Contemporary Rural and Urban Culture - Ways of Transformation, no. 1868
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/702/631https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8800
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Благојевић, Гордана PY - 2005 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/702/631 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8800 AB - У раду се разматра комплексан феномен употребе црквене музике од стране једног дела црквеног клира, као средства за изражавање превасходно националног идентитета, где је верски идентитет потиснут у други план. Проблем се посматра на територији Митрополије београдско-карловачке. Деведесетих година 20. века почели су да се оснивају црквени хорови који се баве извођењем византијске црквене музике на црквенословенском и српском језику. Ова музика је изазвала лепезу различитих реакција, од одушевљења до прогона и, коначно, забране њене богослужбене употребе на подручју ове митрополије. Начин црквеног певања који је код Срба присутан у последњих сто година проглашен је изворно српским, па самим тим и једино пожељним на богослужењу. Долази до измишљања традиције, где се старији начин певања одбацује на рачун новијег које постаје „старије и српскије“. AB - The subject of this paper is usage/misusage of a church music by a portion of clergy: a religious identity is being suppressed while a church music is used as a mean of communication of a national identity. The problem is discussed using the territory of the Belgrade-Karlovac diocese. In the 1990’s many choruses were found that were suppose to perform in church-Slavic and Serbian languages. This music has evoked many different reactions, from delight to banishment until finally it was outlawed on the diocese territory. The mode of singing, present among Serbs in the last hundred years was proclaimed native and original, and therefore as the only mode suitable on liturgies. Thus, an invented tradition takes place, where newer mode of performing and singing becomes older and more Serbian. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина) T1 - On Reception of the Church Byzantine Music in Belgrade at the End of 20 th Century and Beginning of 21 st Century : (Or how Stevan Mokranjac Became More Ancient and More Serbian Composer than Stefan the Serb) SP - 153 EP - 171 VL - 53 DO - 10.2298/GEI0553153B UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800 ER -
@article{ author = "Благојевић, Гордана", year = "2005", abstract = "У раду се разматра комплексан феномен употребе црквене музике од стране једног дела црквеног клира, као средства за изражавање превасходно националног идентитета, где је верски идентитет потиснут у други план. Проблем се посматра на територији Митрополије београдско-карловачке. Деведесетих година 20. века почели су да се оснивају црквени хорови који се баве извођењем византијске црквене музике на црквенословенском и српском језику. Ова музика је изазвала лепезу различитих реакција, од одушевљења до прогона и, коначно, забране њене богослужбене употребе на подручју ове митрополије. Начин црквеног певања који је код Срба присутан у последњих сто година проглашен је изворно српским, па самим тим и једино пожељним на богослужењу. Долази до измишљања традиције, где се старији начин певања одбацује на рачун новијег које постаје „старије и српскије“., The subject of this paper is usage/misusage of a church music by a portion of clergy: a religious identity is being suppressed while a church music is used as a mean of communication of a national identity. The problem is discussed using the territory of the Belgrade-Karlovac diocese. In the 1990’s many choruses were found that were suppose to perform in church-Slavic and Serbian languages. This music has evoked many different reactions, from delight to banishment until finally it was outlawed on the diocese territory. The mode of singing, present among Serbs in the last hundred years was proclaimed native and original, and therefore as the only mode suitable on liturgies. Thus, an invented tradition takes place, where newer mode of performing and singing becomes older and more Serbian.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина), On Reception of the Church Byzantine Music in Belgrade at the End of 20 th Century and Beginning of 21 st Century : (Or how Stevan Mokranjac Became More Ancient and More Serbian Composer than Stefan the Serb)", pages = "153-171", volume = "53", doi = "10.2298/GEI0553153B", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800" }
Благојевић, Г.. (2005). О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 153-171. https://doi.org/10.2298/GEI0553153B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800
Благојевић Г. О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:153-171. doi:10.2298/GEI0553153B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800 .
Благојевић, Гордана, "О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):153-171, https://doi.org/10.2298/GEI0553153B ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800 .