Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике
Prestige of the Šumadija-Vojvodina Varieties in Hungary: A Case Study in Diachronic Sociolinguistics
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day.
Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép).
Кључне речи:
sociolinguistics / diachrony / language contact / Serbian language in Hungary / Šumadija-Vojvodina variety / Ekavian / IIjekavian / prestige / социолингвистика / дијахронија / језички контакт / шумадијско-војвођански / екавски / ијекавски / престиж / српски у МађарскоjИзвор:
Научни састанак слависта у Вукове дане, 2013, 227, 42 (1), 213-Издавач:
- Београд : Међународни славистички центар
- Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
Финансирање / пројекти:
- Језик, фолклор, миграције на Балкану (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178010)
Напомена:
- Зборник радова са Међународног скупа слависта у Вукове дана, одржаног 12-14. IX 2012. Тема скупа "Интралингвистички и екстралингвистички чиниоци у формирању и развоју српског стандардног језика"
Институција/група
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASATY - JOUR AU - Илић (Мандић), Марија PY - 2013 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8145 AB - The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day. AB - Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép). PB - Београд : Међународни славистички центар PB - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду T2 - Научни састанак слависта у Вукове дане T1 - Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике T1 - Prestige of the Šumadija-Vojvodina Varieties in Hungary: A Case Study in Diachronic Sociolinguistics SP - 213 VL - 227 IS - 42 (1) UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145 ER -
@article{ author = "Илић (Мандић), Марија", year = "2013", abstract = "The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day., Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép).", publisher = "Београд : Међународни славистички центар, Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду", journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане", title = "Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике, Prestige of the Šumadija-Vojvodina Varieties in Hungary: A Case Study in Diachronic Sociolinguistics", pages = "213", volume = "227", number = "42 (1)", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145" }
Илић (Мандић), М.. (2013). Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике. in Научни састанак слависта у Вукове дане Београд : Међународни славистички центар., 227(42 (1)), 213. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145
Илић (Мандић) М. Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2013;227(42 (1)):213. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145 .
Илић (Мандић), Марија, "Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 227, no. 42 (1) (2013):213, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145 .