Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)
Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у
руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштв...ене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца.
This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and G...reek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters.
Кључне речи:
византијско појање / родни идентитет / жена у цркви / Српска православна црква (СПЦ) / Грчка православна црква (ГПЦ) / материјални интерес / Byzantine chant / gender identity / female in church / Serbian Orthodox Church (SOC) / Greek Orthodox Church (GOC) / material interestИзвор:
Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West, 2014, 139-156Издавач:
- Београд : Балканолошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Народна култура Срба између Истока и Запада (RS-177022)
Напомена:
- Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 127
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - CHAP AU - Благојевић, Гордана PY - 2014 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7707 AB - У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца. AB - This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and Greek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters. PB - Београд : Балканолошки институт САНУ T2 - Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West T1 - Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије) T1 - Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy SP - 139 EP - 156 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 ER -
@inbook{ author = "Благојевић, Гордана", year = "2014", abstract = "У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца., This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and Greek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters.", publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ", journal = "Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West", booktitle = "Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије), Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy", pages = "139-156", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707" }
Благојевић, Г.. (2014). Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије). in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West Београд : Балканолошки институт САНУ., 139-156. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707
Благојевић Г. Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије). in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West. 2014;:139-156. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 .
Благојевић, Гордана, "Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)" in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West (2014):139-156, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 .