Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa
Музыка Н. А. Римского-Корсакова в свете белградской критики между двумя мировыми войнами
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У овом раду се на основу критика из дневне штампе, периодике и музичких часописа разматра извођење дела руског композитора Н. А. Римског-Корсакова (1844–1908) у Београду између два светска рата. Оснивање Опере и Балета Народног позоришта у Београду у годинама након Великог рата један је од кључних разлога због којих Римски-Корсаков спада у најизвођеније руске композиторе тог временског раздобља. Његова дела нашла су се у више наврата и на програму Београдске филхармоније, а посебно значајна била је 1933. година у којој је напорима руских емиграната обележена двадесет пета годишњица смрти славног композитора. О пажњи која је придавана опусу Римског-Корсакова говори податак да су током овог периода готово сви истакнутији музичари и музички критичари писали о његовом стваралаштву.
В периоде между двумя мировымивойнами произошел большой взлет в развитии музыкальной культуры в сербской среде.Учреждение музыкально-сценических институций и открытие концертных залов, так же как и профессионализация исполнительского состава усиленого русскими художниками которые учились в консерваториях и выступали в императорских театрах, явились предпосылкой для исполнения боле комплексных произведений, чем это было возможно раньше. В это время когда, благодаря белой эмиграции, русская опера приобретала авторитет и симпатии в целом мире, столица новосозданого Королевства С.Х.С. в большой степени благодаря своим „белградским“ русским получила оперу которая своим репертуаром и качеством ничуть не отставала от европейских оперных домов имеющих долгую традицию. Формирование Оперы и Балета Народного театра в Белграде сделало Римского-Корсакова, наряду с Чайковским, самым исполняемым русским композитором в межвоенном периоде. В этом театре были поставлены две оперы Римского-Корсакова (Цар...ская невеста и Царь Салтан) и два балета (Шехерезада и Золотой петушок). Ни в коем случае не надо забывать и деятельность эмигрантов которые познакомили белградскую публику с двумя операми Корсакова – Сказание о невидимом граде Китеже и деве Фебронии и Майская ночью, чем пробудили интерес домашней критики к творчеству великого художника оперы.
Белградская публика и критика относились с интересом к исполнению творчества Римского-Корсакова, а после симфонического концерта исполненного по поводу двадцать пятой годовщины смерти композитора критик Живкович имел существенные замечания на счет сербской среды и ее культурного сознания. Другой критик Милоевич в первый план ставил тот факт, что творчество Римского-Корсакова послужылоузором для домашних композиторов Готовца и Барановича при создании некоторых из их самых выдающихся произведений. Творчество Римского-Корсакова пленяло изысканостью и филиграновой отделкой музыкального материала, а восхищение по отношению к мастерству с которым русский композитор третировал оркестр, являлось лейт-мотивом в текстах о его музыке.
This paper considers the performances of the works of the Russian composer N. A. Rimsky-Korsakov (1844‒1908) in Belgrade between the two World Wars, based on reviews from the daily press, periodicals, and music magazines. The establishment of the Opera and Ballet within the National Theater in Belgrade in the years after the Great War is one of the key reasons why Rimsky-Korsakov belongs to the most-performed Russian composers of that period. His works were on several occasions on the program of the Belgrade Philharmonic Orchestra. Especially significant was the year 1933, when the 25th anniversary of the death of the famous composer was marked, due to the efforts of Russian emigrants. The attention given to the opus of Rimsky-Korsakov is revealed by the fact that during this period almost all prominent musicians and music critics wrote about his work.
Кључне речи:
Н. А. Римски-Корсаков / руска емиграција / Руско музичко друштво / период између два светска рата / српска музичка критика / XX век / Н. А. Римский-Корсаков / русская эмиграция / Русское музыкальное общество / межвоенный период / сербская музыкальная критика / XX век / N. A. Rimsky-Korsakov / Russian emigration / Russian Musical Society / period between the two world wars/interwar period / Serbian music criticism / XX century / међуратни периодИзвор:
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 2019, 61, 105-124Издавач:
- Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
Финансирање / пројекти:
- Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177004)
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CHAP AU - Голубовић, Марија Ђ. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7031 AB - У овом раду се на основу критика из дневне штампе, периодике и музичких часописа разматра извођење дела руског композитора Н. А. Римског-Корсакова (1844–1908) у Београду између два светска рата. Оснивање Опере и Балета Народног позоришта у Београду у годинама након Великог рата један је од кључних разлога због којих Римски-Корсаков спада у најизвођеније руске композиторе тог временског раздобља. Његова дела нашла су се у више наврата и на програму Београдске филхармоније, а посебно значајна била је 1933. година у којој је напорима руских емиграната обележена двадесет пета годишњица смрти славног композитора. О пажњи која је придавана опусу Римског-Корсакова говори податак да су током овог периода готово сви истакнутији музичари и музички критичари писали о његовом стваралаштву. AB - В периоде между двумя мировымивойнами произошел большой взлет в развитии музыкальной культуры в сербской среде.Учреждение музыкально-сценических институций и открытие концертных залов, так же как и профессионализация исполнительского состава усиленого русскими художниками которые учились в консерваториях и выступали в императорских театрах, явились предпосылкой для исполнения боле комплексных произведений, чем это было возможно раньше. В это время когда, благодаря белой эмиграции, русская опера приобретала авторитет и симпатии в целом мире, столица новосозданого Королевства С.Х.С. в большой степени благодаря своим „белградским“ русским получила оперу которая своим репертуаром и качеством ничуть не отставала от европейских оперных домов имеющих долгую традицию. Формирование Оперы и Балета Народного театра в Белграде сделало Римского-Корсакова, наряду с Чайковским, самым исполняемым русским композитором в межвоенном периоде. В этом театре были поставлены две оперы Римского-Корсакова (Царская невеста и Царь Салтан) и два балета (Шехерезада и Золотой петушок). Ни в коем случае не надо забывать и деятельность эмигрантов которые познакомили белградскую публику с двумя операми Корсакова – Сказание о невидимом граде Китеже и деве Фебронии и Майская ночью, чем пробудили интерес домашней критики к творчеству великого художника оперы. Белградская публика и критика относились с интересом к исполнению творчества Римского-Корсакова, а после симфонического концерта исполненного по поводу двадцать пятой годовщины смерти композитора критик Живкович имел существенные замечания на счет сербской среды и ее культурного сознания. Другой критик Милоевич в первый план ставил тот факт, что творчество Римского-Корсакова послужылоузором для домашних композиторов Готовца и Барановича при создании некоторых из их самых выдающихся произведений. Творчество Римского-Корсакова пленяло изысканостью и филиграновой отделкой музыкального материала, а восхищение по отношению к мастерству с которым русский композитор третировал оркестр, являлось лейт-мотивом в текстах о его музыке. AB - This paper considers the performances of the works of the Russian composer N. A. Rimsky-Korsakov (1844‒1908) in Belgrade between the two World Wars, based on reviews from the daily press, periodicals, and music magazines. The establishment of the Opera and Ballet within the National Theater in Belgrade in the years after the Great War is one of the key reasons why Rimsky-Korsakov belongs to the most-performed Russian composers of that period. His works were on several occasions on the program of the Belgrade Philharmonic Orchestra. Especially significant was the year 1933, when the 25th anniversary of the death of the famous composer was marked, due to the efforts of Russian emigrants. The attention given to the opus of Rimsky-Korsakov is revealed by the fact that during this period almost all prominent musicians and music critics wrote about his work. PB - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику T2 - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику T1 - Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa T1 - Музыка Н. А. Римского-Корсакова в свете белградской критики между двумя мировыми войнами T1 - Music of N. A. Rimsky-Korsakov in the Light of Belgrade Criticism Between the Two World Wars SP - 105 EP - 124 IS - 61 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031 ER -
@inbook{ author = "Голубовић, Марија Ђ.", year = "2019", abstract = "У овом раду се на основу критика из дневне штампе, периодике и музичких часописа разматра извођење дела руског композитора Н. А. Римског-Корсакова (1844–1908) у Београду између два светска рата. Оснивање Опере и Балета Народног позоришта у Београду у годинама након Великог рата један је од кључних разлога због којих Римски-Корсаков спада у најизвођеније руске композиторе тог временског раздобља. Његова дела нашла су се у више наврата и на програму Београдске филхармоније, а посебно значајна била је 1933. година у којој је напорима руских емиграната обележена двадесет пета годишњица смрти славног композитора. О пажњи која је придавана опусу Римског-Корсакова говори податак да су током овог периода готово сви истакнутији музичари и музички критичари писали о његовом стваралаштву., В периоде между двумя мировымивойнами произошел большой взлет в развитии музыкальной культуры в сербской среде.Учреждение музыкально-сценических институций и открытие концертных залов, так же как и профессионализация исполнительского состава усиленого русскими художниками которые учились в консерваториях и выступали в императорских театрах, явились предпосылкой для исполнения боле комплексных произведений, чем это было возможно раньше. В это время когда, благодаря белой эмиграции, русская опера приобретала авторитет и симпатии в целом мире, столица новосозданого Королевства С.Х.С. в большой степени благодаря своим „белградским“ русским получила оперу которая своим репертуаром и качеством ничуть не отставала от европейских оперных домов имеющих долгую традицию. Формирование Оперы и Балета Народного театра в Белграде сделало Римского-Корсакова, наряду с Чайковским, самым исполняемым русским композитором в межвоенном периоде. В этом театре были поставлены две оперы Римского-Корсакова (Царская невеста и Царь Салтан) и два балета (Шехерезада и Золотой петушок). Ни в коем случае не надо забывать и деятельность эмигрантов которые познакомили белградскую публику с двумя операми Корсакова – Сказание о невидимом граде Китеже и деве Фебронии и Майская ночью, чем пробудили интерес домашней критики к творчеству великого художника оперы. Белградская публика и критика относились с интересом к исполнению творчества Римского-Корсакова, а после симфонического концерта исполненного по поводу двадцать пятой годовщины смерти композитора критик Живкович имел существенные замечания на счет сербской среды и ее культурного сознания. Другой критик Милоевич в первый план ставил тот факт, что творчество Римского-Корсакова послужылоузором для домашних композиторов Готовца и Барановича при создании некоторых из их самых выдающихся произведений. Творчество Римского-Корсакова пленяло изысканостью и филиграновой отделкой музыкального материала, а восхищение по отношению к мастерству с которым русский композитор третировал оркестр, являлось лейт-мотивом в текстах о его музыке., This paper considers the performances of the works of the Russian composer N. A. Rimsky-Korsakov (1844‒1908) in Belgrade between the two World Wars, based on reviews from the daily press, periodicals, and music magazines. The establishment of the Opera and Ballet within the National Theater in Belgrade in the years after the Great War is one of the key reasons why Rimsky-Korsakov belongs to the most-performed Russian composers of that period. His works were on several occasions on the program of the Belgrade Philharmonic Orchestra. Especially significant was the year 1933, when the 25th anniversary of the death of the famous composer was marked, due to the efforts of Russian emigrants. The attention given to the opus of Rimsky-Korsakov is revealed by the fact that during this period almost all prominent musicians and music critics wrote about his work.", publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику", journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику", booktitle = "Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa, Музыка Н. А. Римского-Корсакова в свете белградской критики между двумя мировыми войнами, Music of N. A. Rimsky-Korsakov in the Light of Belgrade Criticism Between the Two World Wars", pages = "105-124", number = "61", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031" }
Голубовић, М. Ђ.. (2019). Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(61), 105-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031
Голубовић МЂ. Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2019;(61):105-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031 .
Голубовић, Марија Ђ., "Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 61 (2019):105-124, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031 .